recnik osnovnih pojmova i termina o izborima

Transkript

CeSIDova Mala Biblioteka
RECNIK
OSNOVNIH
POJMOVA
I TERMINA
O IZBORIMA
•
Prof. dr Marijana PajvanËiÊ
RECNIK OSNOVNIH
POJMOVA
izdavaË
CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE
I DEMOKRATIJU
za izdavaËa
Dr Slobodanka NedoviÊ
I TERMINA
O IZBORIMA
urednik Male biblioteke
Dr Marijana PajvanËiÊ
design & layout
Branko GavriÊ
TOTAL DESIGN
lektor i korektor
Vidojko JoviÊ
πtampa
Tipografic, Beograd
tiraæ
500 primeraka
Beograd
august 2001.
CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia
(381 11) 32 35 436, 33 42 762, 33 42 771, 33 43 553 • http://www.cesid.org • e-mail: [email protected] • [email protected]
•
•
RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
UVOD
toku izbora graani - biraËi i drugi uËesnici izbora sreÊu
mnoπtvo specifiËnih izraza Ëije znaËenje nije uvek dovoljno poznato. Mnogi od ovih termina vode poreklo iz komparativne izborne prakse. Tek odnedavno, sa uvoenjem viπestranaËkih izbora i
u naπoj, danas sve bogatijoj, literaturi o izborima susreÊemo ove
termine. Pojedini izrazi teπko su prevodivi na naπ jezik, a u izbornoj terminologiji Ëesto se koriste. Kolokvijalna upotreba nekih,
inaËe rasprostranjenih, termina nije precizna (npr. biraËko pravo
- pravo glasa), pa je potrebno objasniti njihovo znaËenje i sadræinu.
Protekla decenija viπestranaËkih izbora odlikovala se i Ëestim
promenama tipa izbornog sistema. U nastojanju da se Ëitaocima
ovog πtiva pribliæe osnovna obeleæja razliËitih tipova izbornih sistema prikazani su osnovni tipovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode i tehnike glasanja, metode preraËunavanja
osvojenih glasova u mandate. Oni Ëitaoci koji pokaæu veÊi interes
za sistemska pitanja izbora, uz objaπnjenja mogu naÊi i numeriËke primere karakteristiËnih izbornih sistema.
Rukovoeni navedenim razlozima, kao i edukativnom misijom
Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo Ëitaocima izbor vaænijih termina i pojmova Ëije znaËenje i sadræaj kratko predstavljamo.
Autor
U Novom Sadu, 28. VIII 2001.
7
AKLAMACIJA
(lat.- acclamatio - klicanje, uzvikivanje)
Naziv za jedan od naËina glasanja prilikom odluËivanja. Za
glasanje aklamacijom karakteristiËno je da se odluËuje bez pojedinaËnog glasanja i bez prebrojavanja glasova. Glasanje se odvija razliËito (npr. prostim izvikivanjem, pljeskanjem koje oznaËava
odobravanje). Glasanje aklamacijom izraæava opπtu saglasnost,
jednoglasno glasanje, pristanak svih koji u glasanju sudeluju.
AKTIVNO BIRA»KO PRAVO
Pravo graana da bira Ëlanove predstavniËkih tela i druge
organe dræavne vlasti koje biraju neposredno graani. Ovo pravo
stiËu punoletni, poslovno sposobni dræavljani, ponekada i uz ispunjavanje dodatnih uslova (prebivaliπte u izbornoj jedinici i dr.).
U nekim zemljama biraËko pravo u ograniËenom obimu (npr. izbor
lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnog
biraËkog prava su gubitak dræavljanstva i oduzimanje poslovne
sposobnosti. U zemljama u kojima postoji kazna liπenja graanskih prava osuda na ovu kaznu povlaËi gubitak prava glasa.
U najveÊem broju zemalja biraËko pravo je garantovano kao subjektivno javno pravo graana. BiraËi se ovim pravom mogu ali
ne moraju koristiti. U nekim zemljama (npr. GrËka, Belgija) biraËko pravo se smatra javnom funkcijom. Posledica ovakvog stanoviπta je obaveza glasanja. Krπenje ove duænosti se sankcioniπe.
ALTERNATIVNI GLAS
Poseban naËin glasanja. Naziva se i jedan prenosivi glas. BiraË
ima jedan glas koji dodeljuje alternativno jednom, nekolicini ili
svim nominovanim kandidatima. GlasaËki listiÊ moæe imati dva
oblika:
9
Na primer:
U prvom sluËaju, na glasaËkom listiÊu se nalaze imena kandidata,
a biraË upisuje redosled po kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. U drugom sluËaju, na glasaËkom listiÊu je ispisan redosled glasanja, a biraË upisuje ime kandidata uz odgovarajuÊi broj.
KoristeÊi se pravom alternativnog glasanja, biraË moæe izabrati
jednu od sledeÊih moguÊnosti:
Prva, biraË daje glas samo jednom kandidatu. Upisuje broj 1 uz
ime kandidata koji uæiva njegovu naklonost, ili uz redni broj 1 na
glasaËkom listiÊu upisuje ime kandidata za koga glasa.
Na primer:
Druga, biraË glasa za nekolicinu kandidata po redosledu koji
oznaËava brojem pored imena kandidata ili upisivanjem imena
kandidata pored odreenog broja. Svoje alternativne glasove biraË dodeljuje po redosledu koji sam izabere, ne preskaËuÊi redosled, najpre prvom, potom drugom, treÊem itd. kandidatu.
Na primer:
Prednost alternativnog glasa u veÊinskom izbornom sistemu
jeste u tome πto zamenjuje viπekruæno glasanje i otklanja njegove
slabosti. Koristi se u Irskoj, na Malti, u Australiji.
APSOLUTNA VE∆INA
Apsolutna veÊina je jedan od oblika veÊinskog izbornog sistema. Poznata je i pod nazivima sistem iznad poloviËne veÊine ili
sistem viπekruænog glasanja.
S obzirom na naËin glasanja, razlikuju se tri tipa apsolutne
veÊine: sa viπe uzastopnih glasanja, sa alternativnim glasanjem i
sa preferencijalnim glasanjem.
U izbornim sistemima koji poËivaju na naËelu apsolutne veÊine,
u jednoj izbornoj jedinici se bira, po pravilu, jedan poslanik (uninominalne izborne jedinice).
Pravilo izbora je da mandat osvaja onaj meu nominovanim
kandidatima koji dostigne najmanje polovinu glasova biraËa.
Kako se ova polovina glasova izraËunava u odnosu na neki ukupan broj, moguÊi su razliËiti oblici apsolutne veÊine, s obzirom na
to koji ukupan broj se uzima kao osnovno merilo za obraËun
apsolutne veÊine. Praksa izbornih sistema pokazuje da se apsolutna veÊina izraËunava na dva naËina:
Prvi uzima u obzir ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak
i prema ovom broju izraËunava apsolutnu veÊinu. Takva apsolutna veÊina naziva se stroæijim oblikom apsolutne veÊine.
TreÊa, biraË daje alternativno svoj glas svakome od kandidata
dodeljujuÊi ga, redosledom koji sam izabere, poËevπi od kandidata koji uæiva najveÊu naklonost biraËa pa sve do kandidata za
koga ima najmanje simpatija.
Primer:
biraËko telo broji 100 000 biraËa
za osvajanje mandata primenom stroæijeg oblika apsolutne
veÊine potrebno je najmanje 50 000 glasova.
Drugi uzima u obzir broj biraËa koji su izaπli na biraliπta i prema
njemu izraËunava apsolutnu veÊinu. Ova veÊina naziva se blaæim
oblikom apsolutne veÊine.
10
11
Primer:
biraËko telo broji 100 000 biraËa
na biralista je izaslo 40 000 biraËa
za osvajanje mandata primenom blaæeg oblika apsolutne veÊine
potrebno je najmanje 20 000 glasova.
svaku od kandidatskih lista prenosi se na jedinstvenu (opπtu,
dræavnu) kandidatsku listu svake od politiËkih stranaka. Na osnovu zbirnog ostatka glasova, primenom nekoga od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu, preostali
mandati dele se izmeu jedinstvenih kandidatskih lista. Ovakvim
naËinom raspodele mandata neutraliπu se posledice cepanja biraËkog tela izmeu viπe izbornih jedinica (izgubljeni, baËeni glasovi) i postiæe viπi stupanj proporcionalnosti.
BA»ENI GLASOVI
"BaËenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama
nazivaju se svi glasovi preko 50 % koje osvoji kandidat stranke
koja je favorit izborne utakmice. U izbornim jedinicama u kojima
se bira samo jedan kandidat ovi glasovi ne utiËu na osvajanje
poslaniËkog mesta, jer je za osvajanje poslaniËkog mesta dovoljan i samo jedan glas preko polovine glasova. Svi glasovi osvojeni preko tog broja suviπni su u konkretnoj izbornoj jedinici. Oni
su izgubljeni, jer ne doprinose osvajanju mandata. Zato se nazivaju „baËenim glasovima“. Ali, ovi glasovi mogu biti od
odluËujuÊeg znaËaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici, u kojoj kandidati stranke favorita ne uæivaju dovoljnu
popularnost. Zato se pri postavljanju granica izbornih jedinica
vodi raËuna da glasovi biraËa ne budu „baËeni u prazno“, veÊ da
se optimalno iskoriste i osvoji πto veÊi broj mandata.
BADENSKI SISTEM
Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mesta u proporcionalnom izbornom sistemu. Prvi put je primenjen prema Ustavu Badena iz 1919. godine, pa otuda naziv badenski sistem. Karakteristika ovog sistema jeste moguÊnost da se pri raspodeli mandata
iskoriste i svi preostali glasovi s kandidatskih lista u pojedinim
izbornim jedinicama.
U ovom sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje
istiËe predlagaË. Jedna lista se istiËe u izbornoj jedinici, a druga
za viπe izbornih jedinica ili za celu zemlju (opπta, jedinstvena, dræavna). Mandati se najpre rasporeuju kandidatskim listama koje
su istaknute u izbornim jedinicama. Raspodela mandata izmeu
kandidatskih lista u izbornim jedinicama vrπi se primenom nekog
od metoda proporcionalne raspodele mandata, ali se pri raspodeli
u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Glasovi (razlomak,
decimala) koji su preostali po izbornim jedinicama sabiraju se za
svaku od kandidatskih lista ponaosob. Zbirni ostatak glasova za
10
BIAS
(engleski - kosina, nagib, naklonjenost)
PovlaπÊivanje jedne politiËke stranke u odnosu na druge. Naziv
potiËe iz britanske izborne prakse. Bias izazivaju Ëinioci izvan
izbornog sistema koji se odraæavaju na izborni sistem i utiËu na
ishod izbora, kao i faktori koji su deo izbornog sistema i koji
dovode jednu politiËku stranku u povoljniji poloæaj u odnosu na
ostale. Bias karakteriπe izborne sisteme koji poËivaju na relativnoj
veÊini. U proporcionalnim izbornim sistemima redak je.
BIRA»
Graanin koji je ispunio uslove za sticanje biraËke sposobnosti
i po tom osnovu stekao pravo da bira i bude biran u lokalna ili
centralna predstavniËka tela ili u druge organe dræavne vlasti u
Ëijem izboru neposredno sudeluju graani.
BIRA»KA SPOSOBNOST
BiraËka sposobnost znaËi da je graanin ispunio ustavom i zakonom propisane uslove koji se traæe za sticanje biraËkog prava.
BiraËku sposobnost imaju punoletni, poslovno sposobni dræavljani.
BIRA»KI ODBOR
Organ za sprovoenje izbora koji priprema, organizuje i
rukovodi glasanjem na biraËkom mestu. U sastav biraËkog odbora ulaze Ëlanovi koje imenuje izborna komisija (stalni sastav) i
Ëlanovi koje delegiraju predlagaËi kandidata ili podnosilaca
izbornih lista (proπireni sastav).
13
BIRA»KI SPISAK
BiraËki spisak (registar biraËa, knjiga biraËa) jeste evidencija o
biraËima. Sastavlja se u formi propisanoj zakonom. Vodi se po
sluæbenoj duænosti, a vode ga organi vlasti (organi koji vode evidenciju o prebivaliπtu graana, organi uprave, sudovi i sl.). U
biraËki spisak se upisuju lica koja uæivaju biraËko pravo. Upis,
brisanje i izmene u biraËkom spisku obavljaju se na osnovu
sluæbenih evidencija ili na zahtev biraËa uz podnoπenje dokaza o
biraËkom pravu. BiraËki spiskovi se vode kontinuirano. Organi
koji vode biraËki spisak permanentno vrπe izmene koje su nastupile u biraËkom telu, kako bi spiskovi bili aæurni. U godini kada
se odræavaju izbori graani se posebno pozivaju da ostvare uvid
u biraËki spisak kako bi se u njega unele nastale izmene. U izbornoj godini izmene u biraËkom spisku mogu se vrπiti samo do
odreenog roka, kada se biraËki spisak zakljuËuje za potrebe
konkretnih izbora i objavljuje broj biraËa. BiraËki spisak je javna
isprava πto omoguÊuje uvid u njega kao preduslov da se u njemu
izvrπe potrebne izmene. BiraËki spisak se vodi kao jedinstven
spisak biraËa. Za svako biraËko mesto sastavlja se, u propisanoj
formi, overeni izvod iz biraËkog spiska. Upis u biraËki spisak je i
dokaz o biraËkom pravu graanina. Ako biraË nije upisan u
biraËki spisak on ne gubi biraËko pravo veÊ samo ne moæe da ga
koristi i glasa na konkretnim izborima.
BIRA»KO PODRU»JE
BiraËko podruËje oznaËava deo izborne jedinice koji se prostire
na teritoriji na kojoj æive biraËi koji glasaju na jednom biraËkom
mestu. Teritorija na kojoj se prostire jedna izborna jedinica podeljena je na biraËka podruËja. Na teritoriji izborne jedinice ima
toliko izbornih podruËja koliko ima biraËkih mesta u toj izbornoj
jedinici.
BIRA»KO PRAVO
Jedno od osnovnih politiËkih prava graana. Garantuju ga
meunarodne konvencije o slobodama i pravima graana kao
jedno od prava graana na uËeπÊe u vrπenju javnih poslova (npr.
Ël. 25 Pakta o graanskim i politiËkim pravima, Ël. 3 Protokola br.
1 uz Evropsku konvenciju o zaπtiti sloboda i prava graana). U
14
unutraπnjem pravu garantovano je ustavom kao najviπim i osnovnim pravnim aktom. Obuhvata dva prava: pravo graana da
biraju (aktivno biraËko pravo) i pravo da budu birani (pasivno
biraËko pravo). Osnovna svojstva biraËkog prava su:
BiraËko pravo je opπte
(svi graani stiËu ovo pravo pod jednakim uslovima).
BiraËko pravo je jednako
(svaki glas ima istu teæinu, princip jedan Ëovek - jedan glas).
BiraËko pravo je neposredno
(svaki biraË liËno koristi svoje pravo).
Glasanje je tajno
(tajnost glasanja πtiti slobodu biraËa da bira).
BIRA»KO TELO
Opπti naziv za sve biraËe koji nastanjuju odreeno podruËje
(npr. podruËje na kome se prostire izborna jedinica ili podruËje
koje obuhvata odreena teritorijalna zajednica). Tako biraËko telo
za izbor odbornika u skupπtinu opπtine obuhvata sve biraËe nastanjene na podruËju opπtine, dok biraËko telo za izbor poslanika
u Narodnu skupπtinu Republike Srbije obuhvata sve biraËe u
Republici Srbiji. O biraËkom telu vodi se evidencija u biraËkom
spisku. Ukupan broj biraËa (biraËko telo) objavljuje se pre izbora.
U izbornim sistemima u kojima se za punovaænost izbora zahteva izlazak na izbore najmanje polovine biraËa, objavljivanje ukupnog broja biraËa posebno je znaËajno. Ukupan broj biraËa je u
ovim izbornim sistemima osnovno merilo prema kome se ceni da
li je ispunjen opπti uslov za punovaænost izbora.
BLOK GLASOVA
Jedna od tehnika glasanja. BiraË ima onoliko glasova koliko
sediπta pokriva konkretna izborna jedinica, ali ne moæe dati viπe
od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata. Koristi se pri
glasanju u veÊinskim izbornim sistemima sa viπemandatnim izbornim jedinicama ili u proporcionalnim izbornim sistemima.
BROJ MANDATA U PREDSTAVNI»KOM TELU
Broj mandata predstavlja broj poslanika u predstavniËkom telu.
Odreuje se primenom razliËitih kriterijuma.
15
Broj poslanika u predstavniËkom telu moæe biti unapred
odreen u ustavu ili izbornom zakonu. Odreen je kao apsolutan
broj (npr. Narodna skupπtina Republike Srbije ima 250 poslanika).
Broj poslanika deli se, potom, izmeu izbornih jedinica. U veÊinskim izbornim sistemima koji poËivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za pojedinca obrazuje se onoliko izbornih
jedinica koliko se poslanika bira u predstavniËko telo. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno poslaniËko mesto. U proporcionalnim izbornim sistemima (kandidovanje po listama i glasanje
za kandidatsku listu) poslaniËka mesta se dele izmeu izbornih
jedinica srazmerno broju biraËa u njima, te je moguÊe da svakoj
izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj poslaniËkih mesta.
Broj poslanika se utvruje u srazmeri sa brojem biraËa (ili stanovnika). Odreuje se naknadno i moæe se razlikovati od izbora
do izbora. Tada se utvruju kriterijumi koji odreuju broj poslanika. Na primer, utvruje se broj biraËa (ili stanovnika) na koji se bira jedan poslanik. Tako se odreuje broj poslanika VeÊa graana
Savezne skupπtine (na 65 000 biraËa bira se jedan poslanik). Broj
poslanika Êe biti poznat neposredno pre izbora, kada bude poznata veliËina biraËkog tela.
Broj poslanika u predstavniËkom moæe biti poznat posle odræanih izbora. Tada se kao kriterijum za odreivanje broja poslanika
uzima broj palih glasova (broj biraËa koji su izaπli na izbore), i
utvruje na koji broj palih glasova dodeljuje se jedno poslaniËko
mesto. Kako broj palih glasova nije poznat pre veÊ tek posle
sprovedenih izbora, to Êe se i broj poslanika znati tek posle izbora. On Êe biti razliËit od izbora do izbora, jer zavisi od toga koliko
Êe biraËa sudelovati u izborima. VeÊa apstinencija biraËa ima za
posledicu manji broj poslanika i obrnuto.
Primeri:
Broj poslanika je unapred odreen kao apsolutan broj
broj poslanika je 100
Izbori A
1 000 000 biraËa (stanovnika)
100 izbornih jedinica
10 000 biraËa bira 1 poslanika
Izbori B
100 izbornih jedinica
11 000 biraËa bira 1 poslanika
(stanovnika) na koji se bira 1 poslanik
broj biraËa na koji se bira 1 poslanik je 10 000
Izbori A
100 poslanika se bira
Izbori B
Broj poslanika odreuje se posle izbora primenom broja palih
glasova
broj palih glasova na koji se bira 1 poslanik je 10 000
Izbori A
1 000 000 biraËa
900 000 palih glasova (90 %)
Izbori B
1 000 000 biraËa
800 000 palih glasova (80 %)
CENZITARNO BIRA»KO PRAVO
Oblik ograniËenog biraËkog prava za koji je karakteristiËno da
se sticanje biraËkog prava uslovljava ispunjavanjem zakonom
propisanih cenzusa. Cenzitarno biraËko pravo je prvi oblik u
kome se pojavljuje biraËko pravo.
CENZUS
Naziv za posebne uslove koje pojedinac, pored opπtih uslova,
mora ispuniti kako bi stekao biraËko pravo. Priroda ovih posebnih uslova takva je da ih ne mogu ispuniti svi graani. Postoje
razliËiti cenzusi. Najpoznatiji su imovinski cenzus (sticanje biraËkog prava uslovljeno je odreenim imovinskim stanjem graana
izraæenom u posedovanju nepokretnosti ili plaÊanju odreenog
iznosa poreza), domicilni cenzus (sticanje biraËkog prava vezuje
za stalnu nastanjenost na odreenom podruËju kroz odreeni period vremena), obrazovni cenzus (od biraËa se zahteva da bude
pismen ili da ima odreeni stupanj obrazovanja), poreski cenzus
(sticanje biraËkog prava uslovljava se plaÊanjem odreene sume
poreza), cenzus pola (biraËko pravo imaju samo muπkarci, dok su
æene liπene toga prava) i dr.
Broj poslanika odreen je unapred na osnovu broja biraËa
16
17
DOMICILNI CENZUS
(lat. domus - kuÊa, zaviËaj, stalno mesto stanovanja)
Jedan od uslova za sticanje biraËkog prava. Sticanje biraËkog
prava vezano je za prebivaliste biraËa na odreenom podruËju u
odreenom vremenskom trajanju. Domicilni cenzus najËeπÊe se
vezuje za biraËko podruËje ili izbornu jedinicu u kojoj biraË ostvaruje svoje biraËko pravo.
D'ONTOV SISTEM
Jedna od metoda raspodele mandata u proporcionalnom izbornom sistemu. Nazvan je imenom svoga pronalazaËa, profesora d'
Honta. SreÊe se i pod nazivima sistem takmiËenja lista ili sistem
najmanjeg zajedniËkog delitelja. Prvi put je primenjen u Belgiji
1899. godine.
Primena d'Ontovog sistema nalaæe da se najpre izraËuna
biraËka masa svake kandidatske liste. BiraËka masa kandidatske
liste je broj glasova koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. Potom
se biraËka masa svake liste deli brojevima 1, 2, 3, ... N (N je broj
poslaniËkih mesta u izbornoj jedinici). Posle rezultata dobijenih
primenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveÊih biraËkih masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici pripada poslaniËkih
mesta. BiraËke mase za svaku od lista se potom rangiraju s obzirom na njihovu veliËinu, i to od najveÊe do najmanje. Najmanja
od njih je zajedniËki delitelj. ZajedniËki delitelj je kriterijum raspodele mandata izmeu kandidatskih lista. Svakoj listi pripada
onoliko mandata koliko je puta zajedniËki delitelj sadræan u
njenoj biraËkoj masi.
Primer:
Broj palih glasova je 10 000
U izbornoj jedinici se bira 5 poslanika
Istaknute su Ëetiri liste kandidata
Lista A je osvojila 4000 glasova
Lista B je osvojila 2800 glasova
Lista C je osvojila 2300 glasova
Lista D je osvojila
900 glasova
Najpre se izraËunava izborni koliËnik za svaku kandidatsku listu.
Izborni koliËnik liste A je: 4000 : 1 = 4000
16
4000
4000
4000
4000
:
:
:
:
2
3
4
5
= 2000
= 1333
= 1000
= 800
Izborni koliËnik liste B je: 2800
2800
2800
2800
2800
:
:
:
:
:
1
2
3
4
5
=
=
=
=
=
2800
1400
933
700
560
Izborni koliËnik liste C je: 2300 : 1 = 2300
2300 : 2 = 1150
2300 : 3 = 766
2300 : 4 = 575
2300 : 5 = 450
Izborni koliËnik liste D je: 900
900
900
900
900
:
:
:
:
:
1
2
3
4
5
=
=
=
=
=
900
450
300
225
180
Izborni koliËnici se potom razvrstavaju po veliËini.
U iznetom primeru to Êe biti: 4000; 2800; 2300; 2000; 1400;
1333; 1150; 1000; 933; 900; 800; 766; 700; 575; 560; 460; 450;
300; 225 i 180.
Potom se izdvaja onoliko najveÊih izbornih koliËnika koliko se
poslanika bira u izbornoj jedinici.
U primeru postoji 5 poslaniËkih mesta. Ona Êe biti dodeljena
sledeÊim listama:
- Listi A pripaπÊe 2 poslaniËka mesta, jer ima 2 najveÊa izborna
koliËnika (4000 i 2000).
- Listi B pripaπÊe takoe dva poslaniËka mesta, jer i ona ima dva
najveÊa izborna koliËnika (2800 i 1400).
- Listi C pripaπÊe jedno poslaniËko mesto, jer ona ima jedan
najveÊi izborni koliËnik (2300)
- Listi D neÊe pripasti nijedno poslaniËko mesto.
Primenom d'Ontovog pravila moguÊe je da neko od poslaniËkih
mesta ostane nerasporeeno. To se dogaa kada jedna ili viπe lista imaju jednak i istovremeno isti izborni koliËnik, a za raspode19
lu preostaje samo jedno poslaniËko mesto. Preostali mandat dodeljuje se ili listi koja je osvojila ukupno najveÊi broj glasova ili
listi koja nije osvojila nijedan mandat.
koliko se puta izborna kvota sadræi u glasovima koje su biraËi dali
toj listi.
Drup kvota ne osigurava raspodelu svih mandata na nivou
izborne jedinice koja poËiva na punoj izbornoj kvoti. Iako Drup
kvota ne otklanja potrebu za naknadnom raspodelom manjeg
broja mandata na osnovu nekoga od metoda raspodele preostalih mandata, njena prednost u odnosu na Herovu kvotu ipak je
nesumnjiva jer smanjuje broj nerasporeenih mandata.
DOPUNSKI IZBORI
Dopunski izbori se raspisuju u toku trajanja mandata u sluËaju
kada poslaniËko mesto, iz razliËitih razloga, ostane upraænjeno.
U tom sluËaju izbori se raspisuju samo za upraænjeno poslaniËko
mesto. KarakteristiËni su za veÊinske izborne sisteme u kojima
biraËi glasaju za pojedinaËnog kandidata, pa nema drugih moguÊnosti da se upraænjeno poslaniËko mesto popuni osim izborom
od strane biraËa. U proporcionalnom izbornom sistemu, gde biraËi glasaju za listu kandidata, upraænjeno poslaniËko mesto popunjava neki od poslanika sa liste kandidata.
Potom se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. Svakoj listi pripaπÊe onoliko poslaniËkih mandata
DVOKRUÆNO GLASANJE
Naziv za izborni sistem (npr. Francuska) koji poËiva na kombinaciji apsolutne i relativne veÊine. Sistem dvokruænog glasanja
eliminiπe potrebu za viπekruænim glasanjem i umanjuje negativne
efekte izbornog sistema zasnovanog na relativnoj veÊini. Apsolutna veÊina se teπko postiæe, naroËito ako za jedno poslaniËko
mesto ima viπe kandidata. Da bi jedan od kandidata dostigao
minimalno potreban broj glasova za osvajanje mandata, Ëesto je
nuæno viπe uzastopnih glasanja. Viπekruæno glasanje ima negativne posledice (npr. apstinencija biraËa, taktiËko glasanje), koje
se ublaæuju razliËitim tehnikama glasanja (npr. alternativni ili preferencijalni glas) ili dvokruænim veÊinskim sistemom.
Izbori u dvokruænom veÊinskom sistemu odvijaju se po sledeÊim pravilima:
U prvom krugu glasanja za osvajanje poslaniËkog mesta potrebna je apsolutna veÊina. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje
polovinu glasova. Apsolutni broj glasova koji je neophodan za
izbor u prvom krugu moæe biti razliËit. U razliËitim izbornim sistemima on se raËuna u odnosu na razliËite ukupne brojeve.
Na primer:
- ukupan broj biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih
sistema izuzetno retko)
- broj biraËa izaπlih na izbore
- broj biraËa izaπlih na izbore uz dodatni uslov da na izbore, da
bi oni bili punovaæni, mora izaÊi najmanje 50 % + 1 biraË od broja
biraËa upisanih u biraËki spisak (u praksi izbornih sistema najËeπÊe se sreÊe)
- u odnosu na broj vaæeÊih glasaËkih listiÊa.
U izbornim jedinicama u kojima u prvom krugu glasanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno potreban broj glasova za
osvajanje mandata, glasanje se ponavlja u joπ jednom krugu. Bira-
20
21
DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAGENBAH-BI©OFOVA METODA
Jedna od kvotnih metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Drup kvota je modifikovani
kvotni metod. Razlikuje se od Herove kvote utoliko πto umanjuje
izbornu kvotu uveÊavanjem delioca za 1. Potom se kvotni broj
uveÊava joπ za 1. Na taj naËin se postiæe da se veÊi broj mandata
na nivou izborne jedinice moæe rasporediti na osnovu kriterijuma
pune kvote. U tom sluËaju je podela mandata na osnovu najveÊeg
ostatka glasova, u kojoj su Ëesto favorizovane manje na raËun
veÊih politiËkih stranaka, bespredmetna.
Drup kvota izraËunava se primenom sledeÊeg pravila:
ukupan broj glasova
—————————— = izborna kvota + 1
broj poslanika + 1
Primer:
10 000 (broj glasova)
——————————————— = izborna kvota 1666 + 1 = 1667
5 (broj poslanika koji se bira) +1= 6
Ëi u tim izbornim jedinicama izlaze joπ jednom na biraliπta kada
konaËno odluËuju o ishodu izbora. Mandat osvaja kandidat koji
ima najveÊi broj glasova u odnosu na svakog drugog kandidata.
U praksi izbornih sistema najËeπÊe se ograniËava broj kandidata
o kojima se glasa u drugom krugu. Pravilo je da se u drugi krug
glasanja ukljuËuju samo dva kandidata iz prethodnog kruga glasanja koja su osvojila najveÊi broj glasova. Ponekad se i u drugom
krugu glasanja, kao opπti uslov validnosti izbora, zahteva da na biraliπta izae najmanje odreeni broj biraËa (npr. 25 %, ili 12,5 %).
izborne prakse SAD, od imena guvernera dræave MasaËusets (Gerry
Elbridge) Ëijem izbornom uspehu je doprinela pristrasno oblikovana izborna jedinica. Izborna jedinica je oblikom podseÊala na
salamandera, pa otuda kovanica gerrymander.
Pristrasno postavljanje granica izbornih jedinica vodi raËuna o
koncentraciji (ili o disperziji) biraËa naklonjenih odreenom kandidatu. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izborni rezultat
moæe se uticati na dva naËina. Prvi se manifestuje postavljanjem
granica izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju biraËko
telo naklonjeno odreenom kandidatu, odnosno politiËkoj stranci. U izbornoj jedinici koncentrisani su biraËi naklonjeni odreenom kandidatu (politiËkoj stranci). Ovakve izborne jedinice nazivaju se utvrenjima (bunkerima). Drugi naËin postavljanja granica izbornih jedinica poËiva na disperziji (rascepkanosti) i podeli
biraËkog tela. BiraËko telo koje je naklonjeno odreenom kandidatu (stranci) cepa se izmeu viπe izbornih jedinica. Tako se neutraliπe izborni potencijal toga kandidata (stranke), πto ima za posledicu gubitak na izborima.
EFEKAT GRANICE
Naziv za takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica
koje dele biraËko telo naklonjeno odreenom kandidatu (kandidatskoj listi). Takvo postavljanje granica izmeu izbornih jedinica umanjuje πanse za izborni uspeh odreenog kandidata (kandidatske liste). Cepanje biraËkog tela naklonjenog odreenom kandidatu (kandidatskoj listi) naziva se joπ i efekat sudaranja ili efekat odbijanja.
EKSPLICITNI PRAG GLASOVA
(lat. explicitus - izreËan, otvoren)
Naziv za jednu od izbornih prepreka. Eksplicitni prag glasova
je, procentualno izraæen, zakonom propisan minimalni broj glasova koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla pravo
uËeπÊa u raspodeli mandata. IzraËunava se na nivou izborne jedinice. Ako je biraËko telo podeljeno na viπe izbornih jedinica eksplicitni prag glasova Êe biti niæi i obrnuto. Naziva se joπ i zakonski
prag, veπtaËki prag ili eliminacioni kriterijum.
GLASANJE
Radnja kojom biraË ostvaruje svoje aktivno biraËko pravo.
Glasanje moæe biti javno ili tajno. Javno se glasa kada se odluËuje
o nekoj stvari (npr. glasanje o zakonu). Tajno se glasa o liËnosti
(npr. izbor poslanika). U veÊinskim izbornim sistemima glasa se za
kandidata, a u proporcionalnim izbornim sistemima za kandidatsku listu. U izbornim sistemima postoje razliËite metode glasanja
(npr. preferencijalno, alternativno, kumuliranje glasova, glasanje
sa dva glasa i sl.), kao i razliËite tehnike glasanja (npr. na glasaËkim
listiÊima, putem magnetnih kartica, pomoÊu kuglica i sl.).
GERRYMANDERING
U teoriji izbora gerrymandering oznaËava politiËki pristrasno
postavljanje granica izbornih jedinica. Termin vodi poreklo iz
GOMILANJE GLASOVA
Sabiranje svih glasova koji preostanu na kandidatskim listama
posle raspodele mandata izvrπene na osnovu celih brojeva
izbornih kvota. U izbornim jedinicama raspodeljuju se mandati
izmeu kandidatskih lista uzimajuÊi u obzir samo ceo broj
izborne kvote, a ne i razlomak, odnosno brojeve iza decimale. Na
kandidatskim listama preostaje jedan broj glasova, oni koji ne
Ëine ceo broj izborne kvote. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. Ostatak glasova se sabira za svaku od kandidatskih lista u
22
23
ELEKTOR (IZBORNIK)
Lica koja graani biraju neposredno, a koji potom, kao elektorski kolegijum, biraju neposredno organe vlasti. Elektorski izbori
su oblik posrednih izbora.
svakoj od izbornih jedinica. Ovaj postupak naziva se gomilanje
glasova, a rezultat dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se
zbirni ostatak glasova. U izbornim jedinicama ostaje i izvestan
broj mandata koji nije rasporeen, jer nijedna od kandidatskih
lista nema ceo broj izborne kvote, pa mandat ne moæe biti rasporeen. Ti mandati nazivaju se nerasporeenim mandatima. Oni
se rasporeuju izmeu kandidatskih lista na osnovu zbirnog
ostatka glasova.
istu metodu zalagao se i Hamilton, pa se otuda naziva i Hamiltonova metoda.
Najpre se u izborima izraËunava izborna kvota primenom sledeÊe formule:
HAGENBAH-BI©OFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) METODA
Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima karakteristiËna po tome πto umanjuje izborni koliËnik uveÊavanjem delitenja za 1. Nazvana je po prezimenima njenih pronalazaËa.
Izborna kvota po Hagenbahu i Biπofu izraËunava se na sledeÊi
naËin:
ukupan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici
——————————————————————— = izborna kvota
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici + 1
Primer:
———————————— = izborna kvota je 1666
5 (broj mandata) + 1 = 6
Na osnovu izborne kvote mandati se dele izmeu kandidatskih
lista istaknutih u izbornoj jedinici. Hagenbah-Biπofova metoda je
jedan od oblika umanjene izborne kvote. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (npr. imperijal kvota, Drup kvota), doprinosi
tome da se na osnovu celog kvotnog broja veÊi broj mandata
odmah rasporeuje na nivou izborne jedinice, a samo manji broj
ostaje nerasporeen i podleæe naknadnoj raspodeli.
ukupan broj osvojenih glasova u izbornoj jedinici
——————————————————————— = izborna kvota
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici
Izborna kvota se potom primenjuje na raspodelu mandata. Oni
se dele izmeu kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici.
Svakoj od lista dodeljuje se onoliko poslaniËkih mandata koliko
se izborni koliËnik sadræi u broju glasova koji je dat za listu.
Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 poslanika, a lista stranke
osvoji 1/6 od ukupnog broja vaæeÊih glasova u izbornoj jedinici,
ona moæe raËunati na 1 mandat. Ukoliko osvoji 2/6 glasova moæe
raËunati na dva mandata itd.
IMOVINSKI CENZUS
Jedan od posebnih uslova koji je potrebno ispuniti za sticanje
biraËkog prava. Sticanje biraËkog prava uslovljeno je posedovanjem imovine. U prvo vreme imovinski cenzus je vezivan uz svojinu na nepokretnostima, jer su one bile osnovni pokazatelj imovinskog stanja pojedinca. Kasnije je cenzus svojine na nepokretnostima zamenjen poreskim cenzusom. Sticanje biraËkog prava
vezivano je za iznos poreza koji je pojedinac plaÊao na svoju
(nepokretnu ili pokretnu) imovinu. Visina poreza oznaËavala je
ujedno i imovinsko stanje pojedinca. Imovinski cenzus nisu mogli
ispuniti svi graani. Zato je cenzitarno biraËko pravo ograniËeno
biraËko pravo.
HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA)
Jedna od kvotnih metoda raspodele mandata u proporcionalnim
izbornim sistemima. Nazvana je po imenu Tomasa Harea koji je
prvi predloæio ovaj metod raspodele mandata. Neπto kasnije za
IMPERATIVNI MANDAT
Termin koji oznaËava vezu izmeu biraËa i poslanika u kojoj je
poslanik obavezan da se, pri odluËivanju u parlamentu, pridræava
uputstava odnosno instrukcija koje su utvrdili biraËi koji su ga
izabrali. Naziva se joπ i vezani mandat, jer poslanik nema slobodu da u parlamentu glasa prema sopstvenom uverenju veÊ je vezan instrukcijama biraËa. Ako prekrπi njihove instrukcije, poslanik
moæe biti opozvan.
24
25
IMPERIJAL KVOTA
Jedna od kvotnih metoda za raspodelu mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. Prednost imperijal kvote nad drugim
kvotnim metodama jeste u tome πto doprinosi pravilnijoj raspodeli mandata. Samo mali broj mandata u izbornoj jedinici ostaje
nerasporeen primenom celog kvotnog broja. Imperijal kvota
izraËunava se na sledeÊi naËin:
ukupan broj glasova datih kandidatskim listama
——————————————————————— = imperijal kvota
ukupan broj mandata u izbornoj jedinici + 2
Primer:
——————————————————— = izborna kvota 1429
5 (broj poslanika koji se bira) + 2 = 7
IMPLICITNI PRAG GLASOVA
(lat. implicatus - koji se podrazumeva)
Procentualno izraæen broj glasova koji je potreban za osvajanje
poslaniËkog mandata na nivou izborne jedinice. Visinu implicitnog praga glasova odreuje broj izbornih jedinica u zemlji. Ako
je broj izbornih jedinica veliki, implicitni prag glasova Êe biti nizak, i obrnuto. Naziva se joπ i prirodni prag.
politiËke vlasti osnov njenog legitimiteta postaje podrπka graana izraæena njihovim neposrednim uËeπÊem u izboru organa vlasti. Izborna prava zato nisu samo individualna prava graana veÊ
i osnovna veza izmeu graana i vlasti. Otuda izborno pravo nije
samo subjektivno pravo graana, veÊ ima i javno-pravne karakteristike. Principi i pravila na kojima poËivaju izbori odreuju
poloæaj graana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sadræaj sloboda i prava i naËin ostvarivanja izbornih principa i pravila govore i o poloæaju graana u konkretnom ustavnom i politiËkom
sistemu. Sadræina izbora, kao jedinstvo izbornih pravila i principa i njihovog praktiËnog ostvarivanja, jeste razliËita. Razlike postoje ne samo meu pojedinim ustavnim sistemima, veÊ i u okviru
istovetnog ustavnog sistema u pojedinim periodima njegovog
razvoja, jer se izborni sistemi menjaju. Zbog znaËaja koji imaju u
ustavnom sistemu izbori su ureeni pravnim propisima. Ustavom
se ureuju osnovni izborni principi i naËela, dok se procedura i
postupak izbora ureuju zakonima.
IZBORNA APSTINENCIJA
(lat. abstinentio - uzdræavanje, odustajanje)
Naziv kojim se oznaËava neizlazak biraËa na izbore.
IZBORI
Izbori su sredstvo, a pravila o izborima naËin obrazovanja organa vlasti. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Laiciziranjem
IZBORNA JEDINICA
Pojam izborne jedinice odreuju sledeÊi elementi: broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici, veliËina biraËkog tela koje
obuhvata izborna jedinica i teritorijalno prostiranje izborne jedinice. Sva tri elementa moraju biti istovremeno ispunjena. Svakoj
izbornoj jedinici pripada odreeni broj poslaniËkih mandata. Svaka izborna jedinica obuhvata odreeni deo biraËkog tela. Najzad,
svaka izborna jedinica prostire se na odreenom teritorijalnom
podruËju.
Izborne jedinice se odreuju zakonima o izbornim jedinicama.
Osnovno merilo koje se primenjuje na obrazovanje izbornih jedinica jeste jednakost biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedan
glas). Pored toga, prilikom obrazovanja izbornih jedinica uzimaju
se u obzir i drugi Ëinioci: demografski, regionalni, istorijski, geografski, ekonomski, dræavno ureenje, teritorijalna organizacija i
dr. Postizanje optimalne usklaenosti ovih, po mnogim svojstvima, raznorodnih Ëinilaca, nalaæe briæljiv odnos prema formiranju
26
27
INDEKS PROPORCIONALNOSTI
Indeks proporcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatska lista jedne politiËke stranke u ukupnom broju glasova prema udelu mandata koji su dodeljeni njenoj listi u odnosu
na ukupan broj raspoloæivih mandata u izbornoj jedinici. Indeks
proporcionalnosti je pokazatelj stupnja proporcionalnosti u proporcionalnim izbornim sistemima.
izbornih jedinica.
Razlikuju se dva osnovna tipa izbornih jedinica: izborne jedinice u kojima se bira jedan poslanik (jednomandatne, uninominalne
izborne jedinice) i izborne jedinice u kojima se bira viπe poslanika
(viπemandatne, plurinominalne izborne jedinice).
Obrazovanje izbornih jedinica povezano je sa tipom izbornog
sistema. Male (jednomandatne, uninominalne) izborne jedinice odlikuju veÊinske izborne sisteme i uninominalno kandidovanje. VeÊe
(viπemandatne, plurinominalne) izborne jedinice karakteriπu proporcionalne izborne sisteme i kandidovanje po listama. Svaki od
ovih sistema ima i prednosti i nedostataka. U malim izbornim jedinicama veÊi su izgledi da biraË poznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas, dok je u velikim izbornim jedinicama ovakva moguÊnost manja, pa biraË prvenstveno glasa za politiËku stranku, a
ne za kandidata.
U naπem primeru za osvajanje poslaniËkog mesta potrebno je
osvojiti najmanje 10 % glasova biraËa.
IZBORNA KOMISIJA
Organ za sprovoenje izbora koji se obrazuje u svakoj izbornoj
jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na nivou dræave (centralna izborna komisija). »lanovi izbornih komisija se imenuju od
strane parlamenta (stalni sastav), kao i od strane politiËkih stranaka koje su istakle svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima
(proπireni sastav). Nadleænost izbornih komisija vezana je za
organizovanje i pripremanje izbora, staranje o zakonitom sprovoenju izbora, odluËivanje o povredama materijalnog i procesnog izbornog prava i utvrivanje rezultata izbora.
IZBORNA KVOTA
Izborna kvota je procentualno izraæen broj glasova koji je
potrebno osvojiti za jedno poslaniËko mesto. Izborna kvota
izraæava ujedno i prirodni prag glasova. Ona je znaËajna i za izraËunavanje veπtaËkog (zakonskog) izbornog praga. VeπtaËki izborni prag je uvek viπi od izborne kvote. Izborna kvota se izraËunava
tako πto se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem poslanika
koji se biraju u izbornoj jedinici.
Primer:
Ako se bira 100 poslanika izborna kvota Êe biti 10 % jer je:
100 % : 10 = 10 %
28
IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA
Predlozi kandidata za poslanike koje, u proporcionalnim izbornim sistemima, istiËu politiËke stranke, njihove koalicije, graani
i drugi subjekti koji raspolaæu pravom kandidovanja. Nazivaju se
joπ i kandidatskim listama. Postoje razliËiti tipovi izbornih lista:
zatvorene, blokirane, vezane, slobodne, slabo strukturirane, krute i dr.
IZBORNE JEDINICE-BUNKERI
Naziv za izborne jedinice Ëije su granice postavljene tako da
maksimalno obuhvataju biraËe naklonjene odreenom kandidatu
ili politiËkoj stranci. Izborna jedinica-bunker koncentriπe sve glasove potencijalnih biraËa i doprinosi izbornom uspehu kandidata
(kandidatske liste). Primer je za pristrasno oblikovane izborne
jedinice.
IZBORNE RADNJE
Izborne radnje obuhvataju razliËite aktivnosti koje se odvijaju
po postupku propisanom u ustavu i zakonu. S obzirom na redosled po kome se odvijaju, izborne radnje se mogu grupisati na:
Aktivnosti koje prethode glasanju
Aktivnosti koje prethode glasanju imaju za cilj pripremu izbora.
One obuhvataju:
- donoπenje odluke o raspisivanju izbora
- kandidovanje poslanika
(pojedinaËno ili isticanjem kandidatske liste)
- izbornu kampanju
- registraciju biraËa
- obrazovanje organa za sprovoenje izbora
- obrazovanje izbornih jedinica
- odreivanje biraËkih mesta
- pripremanje izbornog materijala
- prijem izbornog materijala.
29
Aktivnosti na dan izbora
Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sledeÊe
aktivnosti:
Aktivnosti koje se odvijaju tokom Ëitavog izbornog
postupka
Neke izborne aktivnosti odvijaju se od momenta donoπenja
odluke o raspisivanju izbora, pa sve do saopπtavanja i objavljivanja rezultata izbora. NajznaËajnije meu njima su:
-
ureenje biraËkog mesta
kontrola izbornog materijala pre otvaranja biraËkog mesta
kontrola i peËaÊenje glasaËke kutije
utvrivanje identiteta biraËa
glasanje (na biraËkim mestima, izvan biraËkih mesta, putem
pisma).
Aktivnosti posle zatvaranja biraËkih mesta
Posle zatvaranja biraËkih mesta teku aktivnosti koje se mogu
grupisati na one koje teku na biraËkom mestu i one koje se odvijaju u izbornim komisijama.
Aktivnosti na biraËkom mestu obuhvataju:
- utvrivanje broja biraËa koji su izaπli na izbore
- utvrivanje broja neupotrebljenih glasaËkih listiÊa i deponovanje ovih listiÊa
- otvaranje glasaËke kutije
- proveravanje kontrolnog kupona u glasaËkoj kutiji
- odvajanje vaæeÊih od nevaæeÊih glasaËkih listiÊa
- utvrivanje broja nevaæeÊih glasaËkih listiÊa i deponovanje
ovih listiÊa
- utvrivanje rezultata glasanja na biraËkom mestu prebrojavanjem vaæeÊih glasaËkih listiÊa i konstatovanjem broja
glasova koji je osvojio kandidat (kandidatska lista)
- sastavljanje zapisnika o radu biraËkog odbora i rezultatima
glasanja na biraËkom mestu
- dostavljanje zapisnika i izbornog materijala sa biraËkih mesta
izbornim komisijama.
-
posmatranje izbora od strane domaÊih i stranih posmatraËa
medijsko praÊenje izbora
kontrola izbora od strane uËesnika u izbornom procesu
odluËivanje o zaπtiti izbornih prava ukoliko su povreena.
IZBORNI KOLI»NIK
Jedna od metoda raspodele poslaniËkih mandata u proporcionalnom izbornom sistemu izmeu kandidatskih lista razliËitih
politiËkih partija srazmerno broju glasova koji je osvojila svaka
od lista. Mandati se raspodeljuju po sledeÊim pravilima:
Najpre se izraËunava izborni koliËnik, primenom sledeÊe formule:
broj svih palih glasova u izbornoj jedinici
—————————————————————— = izborni koliËnik
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici
Primer:
10 000 (broj palih glasova)
——————————————— = 2000 (izborni koliËnik)
5 (broj poslanika koji se bira)
Izborni koliËnik se potom primenjuje na raspodelu mandata
izmeu kandidatskih lista. Svakoj listi dodeljuje se onoliko
poslaniËkih mandata koliko se izbornih koliËnika sadræi u broju
glasova koji je osvojila kandidatska lista.
Aktivnosti u izbornim komisijama izbornih jedinica obuhvataju:
- prijem i kontrolu ispravnosti izbornog materijala sa biraËkih
mesta
- utvrivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici
- saopπtavanje rezultata izbora
- Ëuvanje izbornog materijala.
30
Primer:
broj palih glasova je 10 000
broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5
izborni koliËnik je 2000
u izbornoj jedinici su istaknute Ëetiri liste (A, B, C i D)
lista A je osvojila 4000 glasova i 2 mandata jer je:
31
4000 (broj glasova)
———————————— = 2 poslanika
2000 (izborni koliËnik)
lista B je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:
2000 (broj glasova)
———————————— = 1 poslanik
lista C je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:
2000 (broj glasova)
———————————— = 1 poslanik
lista C osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:
2000 (broj osvojenih glasova)
———————————————— = 1 poslanik
Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glasova manji od izbornog koliËnika.
Liste B i C beleæe ostatak glasova od po 1000, a jedan poslaniËki mandat nije rasporeen.
Kada svi mandati nisu rasporeeni, a na listama preostane odreeni broj glasova, podela preostalih mandata vrπi se na nekoliko
naËina (najveÊi ostatak glasova, najveÊi proseËni broj, zemaljska
kandidatska lista i zbirni ostatak glasova i sl.).
lista D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je:
2000 (broj glasova)
———————————— = 1 poslanik
Primenom izbornog koliËnika na raspodelu mandata moæe se
dogoditi da svi mandati ne budu raspodeljeni, kao i da na pojedinim listama preostane odreeni broj glasova koji nije dovoljan
za osvajanje joπ jednog mandata.
Primer:
ako bi lista A osvojila 4000 glasova, lista B 3000 glasova, lista D
2000 glasova i lista C 1000 glasova, primena izbornog koliËnika
dala bi sledeÊi rezultat:
lista A osvojila bi 2 poslaniËka mesta jer je:
———————————————— = 2 poslanika
lista B osvojila bi 1 poslaniËko mesto jer je:
———————————————— = 1 poslanik
30
IZBORNI PRAG
Minimalno potreban, procentualno izraæen, broj glasova za
osvajanje poslaniËkog mandata. Razlikuju se prirodni (implicitni)
i veπtaËki (zakonski ili eksplicitni) izborni prag. VeπtaËki izborni
prag eliminiπe iz raspodele mandata kandidatske liste kojima je
procentualno mali broj biraËa poklonio svoje poverenje. Zato se
naziva i kriterijum eliminacije. S obzirom na broj glasova koje je
osvojila, kandidatska lista bi imala pravo da sudeluje u raspodeli
mandata (prirodni prag), ali Êe biti iskljuËena iz raspodele mandata jer nije ispunila zakonski prag glasova. Zakonski prag je
uvek veÊi od prirodnog praga. (Videti eksplicitni prag glasova i
implicitni prag glasova)
IZBORNI SPOROVI
Opπti naziv za sudske sporove u kojima se odluËuje o povredama izbornog prava i zaπtiti izbornog prava. Nadleænost za reπavanje izbornih sporova bila je najpre poverena parlamentu.
Smatralo se, naime, da jedino parlament moæe odluËivati o pitanjima vezanim za izbore povodom kojih postoji spor. U najveÊem
broju izbornih sistema, danas se reπavanje izbornih sporova
poverava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. U nekim
izbornim sistemima obrazuju se posebni, specijalizovani sudovi
(ili sudska veÊa) za reπavanje izbornih sporova. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi.
33
IZBORNO PRAVO
Termin koji ima viπe znaËenja. OznaËava skup prava i duænosti
uËesnika u izborima (materijalno izborno pravo). Takoe naziv za
deo pravnog sistema koji obuhvata sve pravne propise koji ureuju izbore (materijalno izborno pravo, procesno izborno pravo,
pravila izborne matematike, pravila izborne geografije i tehniËka
pravila o izborima). Izborno pravo je i naziv za pravnu nauku koja
se bavi izuËavanjem pravnih pravila o izborima i njihove primene.
JEDNOKRUÆNI VE∆INSKI SISTEM
Jedan oblik veÊinskog izbornog sistema. Poznat je i pod nazivima ispodpoloviËna veÊina, sistem najveÊeg broja, sistem jednokruænog glasanja, „prvi uzima mesto“. U prilog jednokruænom veÊinskom izbornom sistemu istiËu se: izbor liËnosti (biraË glasa za
jednog od nominovanih kandidata rukovodeÊi se kvalitetima koje
poseduje kandidat za koga glasa), jednostavnost (ovaj izborni sistem nije komplikovan ni za biraËe niti za obradu rezultata izbora) i glasanje koje se zavrπava u jednom krugu (biraËi na biraliπte
izlaze samo jednom). Osnovni nedostatak ovog tipa izbornog sistema je da sastav parlamenta ne izraæava adekvatno volju biraËkog
tela.
Kandidovanje je pojedinaËno (uninominalno). Izborne jedinice
su jednomandatne (uninominalne), npr. u SAD, Engleskoj, Kanadi.
Izuzetno, izborne jedinice su viπemandatne (plurinominalne), npr.
u ©paniji, »ileu, Brazilu i dr.
U jednokruænom veÊinskom sistemu mandat dobija kandidat
koji osvoji viπe glasova (relativnu veÊinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od preostalih kandidata koji su uËestvovali u izbornoj
utakmici. Otuda naziv ispodpoloviËna veÊina ili sistem najveÊeg
broja.
Za prirodu ovog izbornog sistema znaËajan je broj kandidata
koji su nominovani za jedno poslaniËko mesto. Na poslaniËko
mesto mogu biti nominovana dva ili viπe kandidata.
Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπu dva kandidata, pri
dodeli mandata moguÊe su dve situacije:
Prva, kada jedan kandidat osvoji najveÊi broj glasova, koji je
ujedno i apsolutna veÊina glasova.
34
A 51
B 49
———
100
Druga, kada kandidati osvoje identiËan broj glasova, pa je pitanje koji od kandidata Êe osvojiti mandat?
A 50
B 50
———
100
U sporu o dodeli mandata tada najËeπÊe presuuje kocka, jer
biraËi podjednako vrednuju svakoga od kandidata.
Ako na jedno poslaniËko mesto konkuriπe Ëetiri i viπe kandidata, mandat osvaja kandidat koji je dobio viπe glasova od bilo kog
drugog kandidata. Broj glasova, potreban za osvajanje mandata,
biÊe veÊi ili manji zavisno od broja kandidata koji teæe jednom
poslaniËkom mestu. Odnos glasovi - mandati moæe pokazati veliku nesrazmeru.
Primer:
A 35
B 25
C 25
D 15
——
100
A 30
B 25
C 20
D 15
E 10
——
100
A 25
B 20
C 20
D 15
E 10
F 10
——
100
A 20
B 15
C 15
D 15
E 15
F 10
G 10
——
100
A 15
B 14
C 14
D 14
E 14
F 14
G 11
H 4
——
100
A 11
B 10
C 10
D 10
E 10
F 10
G 10
H 10
I 10
J 9
——
100
PoveÊavanje broja nominacija vodi disperziji glasova. Za kandidata koji je izabran moæe se reÊi da je pre izabran glasovima koji
su dati protiv njega, nego glasovima koje je sam osvojio.
A 35
A 30
A 25
A 20
protiv 65 protiv 70 protiv 75 protiv 80
35
A 15
A 11
protiv 85 protiv 89
Odgovor na ovakav moguÊi ishod izbora jeste taktiËko glasanje
kojim biraË ugroæava poziciju i πanse favorita izborne utakmice.
Naziva se joπ i glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata.
Nedostaci relativne veÊine multiplikuju efekat ako se viπe izbornih jedinica poveæe u jedan izborni okrug u kome se bira viπe
kandidata (polinominalni izborni okrug). Tada od naËina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obzir pri obrazovanju izbornog okruga moæe presudno zavisiti ishod izbora.
Postoje razliËiti tipovi kandidatskih lista.
- Vezane, zatvorene ili nepromenljive liste - listu kandidata istiËe politiËka stranka, a biraËu ostaje samo pravo da svoj glas da
jednoj od lista, ali ne i pravo da bilo πta menja u listi kandidata.
- Nevezane, promenljive liste istiËu politiËke stranke, ali biraËi
imaju moguÊnost intervencije u listi. Liste kandidata se daju
unapred, a zakon propisuje koja prava biraË ima u vezi sa promenom liste (npr. izmena redosleda kandidata na listi; brisanje pojedinih kandidata sa liste; dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su brisani sa liste i dr.).
- Slobodne, otvorene liste se ne utvruju unapred, veÊ se
biraËima ostavlja pravo da prilikom glasanja slobodno sastave
listu kojoj Êe dodeliti svoj glas.
Nedostatak proporcionalnih izbornih sistema vezuje se i za
glasanje po listama. BiraË glasa o listi kandidata koju predlaæe politiËka stranka, a sam nema uticaja na njeno sastavljanje. GlasajuÊi za kandidatsku listu on glasa prvenstveno za politiËku
partiju, a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. Ovi nedostaci
ublaæavaju se primenom nevezanih lista ili razliËitim naËinima
glasanja za kandidate na partijskoj listi.
JEDNOMANDATNE IZBORNE JEDINICE
Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Nazivaju
se joπ i jednonominalne ili uninominalne. (Videti uninominalne
izborne jedinice)
KANDIDAT
Graanin koji uæiva pasivno biraËko pravo, kod koga ne postoje zakonom propisane smetnje za obavljanje poslaniËke funkcije
(parlamentarna nepodudarnost) i koji je istaknut kao kandidat ili
samostalno ili na kandidatskoj listi.
KANDIDATSKE LISTE
Jedan od naËina kandidovanja. U jednoj izbornoj jedinici bira se
se viπe poslanika. Kandidati, po pravilu onoliki broj koliko se
poslanika bira, istiËu se na listama. Podnosioci kandidatskih lista
su najËeπÊe politiËke stranke, ali svoju listu kandidata mogu istaÊi
i graani (grupa) neposredno. U praksi pravom podnoπenja kandidatskih lista najËeπÊe se koriste politiËke stranke (samostalno ili
u koaliciji). Personalni sastav kandidatskih lista odreuju rukovodstva politiËkih stranaka, a biraËi na to ne mogu uticati. BiraË glasa za listu kandidata, a ne za liËnosti Ëija je kandidatura istaknuta na listi. GlasajuÊi za listu kandidata biraË glasa za politiËku
stranku, a ne za kandidata sa liste. Otuda je moguÊe da kandidat
sa liste koga biraË preferira i zbog koga je glasao za listu uopπte
ne bude izabran. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnom
parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike. To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema
koji je izloæen opravdanim kritikama.
36
KANDIDOVANJE (NOMINACIJA)
Pravo isticanja kandidata pripada politiËkim strankama i
graanima. Pravo kandidovanja se stiËe pod odreenim uslovima
(npr. podrπka koju biraËi daju kandidaturi stavljajuÊi svoj potpis
na predlog kandidature). U izbornim sistemima koji kombinuju
veÊinski i proporcionalni sistem uslov za sticanje prava na isticanje liste kandidata moæe biti i isticanje uninominalne kandidature u odreenom broju izbornih jedinica.
Kandidovanje moæe biti pojedinaËno (uninominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje po listama). Uninominalno kandidovanje karakteristiËno je za veÊinski, a kandidovanje po listama
za proporcionalni izborni sistem. Kandidovanje po listama izuzetno se koristi i u veÊinskom sistemu.
KLASNO (KURIJALNO) BIRA»KO PRAVO
Naziv za jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Odlikuje
ga nejednaka teæina glasova biraËa. U sistemu klasnog biraËkog
prava biraËko pravo je opπte i naËelno svaki graanin ima biraËko
37
pravo. BiraËko telo je, meutim, podeljeno u pojedine grupe (klase,
kurije). Podela na klase je, po pravilu, zasnovana na imovinskom
stanju biraËa ili na nekom drugom liËnom svojstvu biraËa (npr.
pismenost, odreeni stupanj obrazovanja i sl.). BiraËi boljeg imovinskog stanja (ili odreenog stupnja obrazovanja) biraju veÊi
broj poslanika, a biraËi loπijeg imovinskog stanja biraju manji broj
poslanika. Naziva se joπ i kurijalno biraËko pravo. Primer klasnog
biraËkog prava pruæa izborni sistem u Pruskoj (Ustavna povelja iz
1850. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873.
godine).
KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RA»UNANJA
GLASOVA U PAROVIMA
Jedna od metoda koja se primenjuje na preraËunavanje glasova
u mandate u veÊinskom izbornom sistemu sa pojedinaËnim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. Nazvana je po markizu de
Kondorseu, matematiËaru, koji je u vreme Francuske revolucije
predlagao ovu metodu preraËunavanja glasova u mandate. Naziva se joπ i metoda izraËunavanja glasova u parovima. Kondorseova metoda ukljuËuje sledeÊi postupak. Iz grupe kandidata
koji konkuriπu na poslaniËko mesto izdvajaju se kandidati u
parovima (po dva) i za svaki par izraËunavaju se prvi i drugi alternativni glasovi. Koliko parova kandidata Êe biti zavisi od broja
kandidata koji se bore za poslaniËko mesto. Ovakvim sukcesivnim raËunanjem utvruje se koji meu kandidatima ima najveÊi
broj prvih alternativnih glasova. Za svaki par kandidata izraËunava se prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Ostali
kandidati iskljuËuju se iz obraËunavanja. Njihovi glasovi dati kao
drugi glas (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji
Ëine par u obraËunu.
A 40 - 40
B 35 + 20
C 25 + 20
A 40 + 15
B 35 - 35
C 25 + 20
= 55
= 45
u odnosu izmeu kandidata B i C,
kandidat B ima prednost
= 55
u odnosu izmeu kandidata A i C,
kandidat A ima prednost
= 45
Pri obraËunu po parovima kandidat A je od moguÊa tri prva
mesta osvojio dva i njemu Êe pripasti poslaniËki mandat.
KUMULATIVNI GLAS
Jedna od tehnika glasanja. BiraËu stoji na raspolaganju onoliko
glasova koliko se poslanika bira. On je slobodan da raspoloæive
glasove raspodeli kandidatima prema svom izboru. Sve raspoloæive glasove biraË moæe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moæe rasporediti meu kandidatima.
Koristi se u veÊinskom izbornom sistemu sa viπemandatnim izbornim jedinicama i u proporcionalnom izbornom sistemu.
KVALIFIKOVANI POSLANIK
NaroËita grupa poslanika, prema izbornom zakonodavstvu
Srbije (Ustav iz 1888. i 1901. godine). Pored opπtih uslova za sticanje poslaniËke sposobnosti, za tzv. kvalifikovane poslanike zahtevalo se da ispune obrazovni cenzus („da su svrπili koji fakultet
u zemlji ili na strani, ili koju viπu πkolu koja stoji u redu fakulteta“ - Ëlan 100 Ustava iz 1888. godine) kao uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava. Ovi poslanici birani su odvojeno od ostalih
poslanika, a na njihov izbor primenjivao se poseban izborni koliËnik.
Primer:
prvi glas
drugi glas
A 40 + 15
B 35 + 10
C 25 - 25
= 55
= 45
u odnosu izmeu kandidata A i B,
prednost ima kandidat A
38
ME©OVITI IZBORNI SISTEM
Izborni sistemi (npr. u NemaËkoj i Maarskoj) koji poËivaju na
kombinaciji veÊinskog i proporcionalnog izbornog sistema. Razlozi za prihvatanje meπovitog izbornog sistema sadræani su u
nedostacima veÊinskog, odnosno proporcionalnog sistema. Meπoviti izborni sistemi ublaæavaju ove nedostatke.
39
METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA
GLASOVA
Posle prvobitne raspodele mandata na osnovu kvotnih metoda
moguÊe je da izvestan broj mandata ostane nerasporeen, jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je
potrebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Na
kandidatskim listama preostaje odreen, veÊi ili manji, broj glasova. DinamiËnost izborne trke izrazitija je upravo u postupku raspodele preostalih mandata. I veoma male razlike u broju osvojenih
glasova mogu biti presudne za osvajanje nerasporeenih mandata.
U podeli nerasporeenih mandata na osnovu ostatka glasova sa
kandidatskih lista moguÊe je primeniti:
- NajveÊi ostatak glasova. Nerasporeeni mandati dodeljuju se
listi (listama) koje imaju najveÊi ostatak glasova.
Primer:
Ukupan broj vaæeÊih glasova je 10 000
U izbornoj jedinici bira se 15 poslanika
Izborna kvota je 666
Za poslaniËke mandate konkuriπu liste Ëetiri politiËke stranke:
u prvoj podeli osvaja 7 mandata (kvota je 7,65)
Lista D je osvojila 400 glasova
u prvoj podeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0,60)
Na osnovu najveÊeg ostatka glasova (najveÊi razlomak) prvi
nerasporeeni mandat Êe pripasti listi A (kvota je 7,65 - ostatak
glasova 448), a drugi listi C (kvota je 0,60 - ostatak glasova 400).
Ovakav metod raspodele preostalih mandata, meutim, ne odgovara u potpunosti sistemu proporcionalnog predstavljanja, jer
dovodi do nesrazmere izmeu broja dodeljenih mandata i broja
osvojenih glasova, Ëime je povreen osnovni princip srazmernog
predstavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. U primeru koji je iznet to ilustruje odnos izmeu osvojenih glasova i mandata liste C i liste D. Lista C koja u
40
odnosu na listu D ima preko 3,5 puta viπe glasova osvojiÊe 2
mandata, dok Êe listi C pripasti jedan mandat.
- NajveÊi proseËni broj. ProseËni broj se izraËunava dodelom
preostalog mandata svakoj od lista. Preostali glasovi dele se brojem veÊ osvojenih mandata uveÊanim za jedan. Tako utvreni
brojevi se rangiraju po veliËini. Nerasporeeni mandati dodeljuju
se listi koja ima najveÊi (prvi po rangu) proseËni broj. U naπem
primeru to Êe biti:
Lista A 438 : 8 (7+1) = 54,75
Lista B 336 : 5 (4+1) = 67,2 drugi nerasporeeni mandat
pripada ovoj listi
Lista C 168 : 3 (2+1) = 56
Lista D 400 : 1 (0+1) = 400 prvi nerasporeeni mandat pripada
ovoj listi
Lista D ima najveÊi proseËni broj glasova (400), pa Êe prvi preostali mandat pripasti ovoj listi, dok Êe drugi preostali mandat biti
dodeljen listi B koja ima drugi po redu najveÊi proseËni broj. Ovaj
naËin raspodele preostalih mandata viπe odgovara principima na
kojima poËiva proporcionalni sistem.
- Najmanji ostatak glasova - na osnovu koga se nerasporeeni
mandati dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak
glasova. U iznetom primeru to Êe biti lista B (ostatak glasova 336)
i lista C (ostatak glasova 168).
- Dodela nerasporeenih mandata primenom d ’Ontovog pravila
najveÊeg broja. Nerasporeeni mandati dodeljuju se na osnovu
ostatka glasova primenom d’Ontovog pravila listama (listi) koje
imaju najveÊi broj. U naπem primeru to Êe biti:
Lista A 438
438
Lista B 336
336
Lista C 168
168
Lista D 400
400
:
:
:
:
:
:
:
:
1 = 438
2 = 219
1 = 336
2 = 168
1 = 168
2 = 84
1 = 400
2 = 200
prvi nerasporeeni mandat pripada ovoj
listi
drugi nerasporeeni mandat pripada ovoj
listi
- Prebacivanje preostalih mandata na zemaljsku listu. Ostaci
glasova iz pojedinih izbornih jedinica se sabiraju, a preostali man41
dati se prenose na zemaljsku listu. Potom se preostali mandati
dele na osnovu zbirnog ostatka glasova svake od kandidatskih
lista.
Izbor metode raspodele nerasporeenih mandata moæe imati
uticaja na izborni rezultat. UoËljive su razlike u broju mandata
koji su osvojile pojedine liste zavisno od toga koja je metoda primenjena prilikom dodele nerasporeenih mandata.
Za raspodelu preostalih mandata znaËajno je da li se oni rasporeuju na nivou izborne jedinice, uzimajuÊi u obzir samo ostatak
glasova na nivou izborne jedinice, ili se rasporeuju na nivou izbornog okruga ili cele zemlje, kada se sabiraju svi nerasporeeni
mandati u svim izbornim jedinicama. Raspodela preostalih mandata na nivou izbornih jedinica pogoduje onim politiËkim strankama koje imaju uporiπte u odreenom broju izbornih jedinica. Raspodela na nivou cele zemlje pogoduje strankama Ëije je biraËko
telo dispergovano na πirem podruËju.
nema uticaja na popunu mandata dodeljenih listi. Koji Êe od kandidata dobiti mandate dodeljene listi zavisi od broja pojedinaËnih
personalnih glasova koje su biraËi dali pojedinim kandidatima.
BiraË u ovom sluËaju raspolaæe jednim glasom. On glasa za pojedinaËnog kandidata. Njegov se glas raËuna kao glas dat listi na
kojoj se kandidat nalazi. Mandati dodeljeni listi popunjavaju se
onim kandidatima sa liste koji su osvojili najviπe glasova, po redosledu koji odreuje broj glasova dodeljen pojedinim kandidatima. Na ovaj naËin postiæe se da stranke budu predstavljene proporcionalno, a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji
uæivaju najveÊe poverenje biraËa.
Primer: bira se 5 kandidata, istaknute su Ëetiri liste A, B, C i D
NEJEDNAKO PRAVO GLASA
Naziv za opπte pravo glasa koje odlikuje razliËit kvalitet i teæina
glasova kojim raspolaæu pojedini biraËi. Za razliku od jednakog
prava glasa u izbornom sistemu koji poËiva na nejednakom pravu
glasa, biraËi se razlikuju s obzirom na broj glasova kojima raspolaæu ili s obzirom na teæinu glasova koju imaju pojedine kategorije
biraËa. Nejednako pravo glasa karakteristiËno je za klasno (kurijalno) biraËko pravo. (Videti klasno (kurijalno) biraËko pravo)
NEPOSREDNI IZBORI
Oblik izbornog sistema u kome graani (biraËi), koristeÊi se
neposredno i liËno svojim biraËkim pravom, biraju svoje predstavnike u predstavniËka tela (centralna, regionalna ili lokalna), kao
i druge organe dræavne vlasti (npr. predsednika republike). Suprotnost neposrednim izborima su posredni izbori u kojima je izbor
poslanika ili drugih organa vlasti poveren uæim ili πirim izbornim
kolegijumima (izbornici, elektori), koji su neposredno izabrani od
strane graana.
Ova metoda glasanja moæe uticati i na unutarstranaËki æivot, na
nadmetanje stranaËkih krila, a moæe izazvati i sukobe meu njima. Ako snaænije krilo stranke istakne veÊi broj kandidata na listi,
a podrπku biraËa uæivaju kandidati drugog krila stranke moguÊe
je da se mandati dodeljeni listi popune kandidatima slabijeg krila
u stranci.
Primer: popunjavaju se dva poslaniËka mesta, krilo A1 je slabije i
istaklo je dva kandidata, krilo A2 je snaænije i istaklo je Ëetiri kandidata na listi.
NEURE–ENE LISTE SA POJEDINA»NIM GLASOM
Oblik kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi
42
43
krila
stranke
glasovi
za krila
izabran
Primer:
Bira se 100 poslanika
Lista D je osvojila 1000 glasova
Ukupan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500
Primenom Nimajerovog postupka:
Neureena lista pruæa podjednake moguÊnosti da na popunu
mandata dodeljenih listi utiËu i biraËi i stranka. Proporcionalnost
za stranku postiæe se obraËunavanjem glasova koje su biraËi
dodelili kandidatu sa liste, kao i glasova datih za listu, nezavisno
od toga da li je kandidat(i) koji uæiva veÊu naklonost biraËa izabran ili ne. Uticaj pojedinaËnih glasova koje biraËi dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliËit, a dejstvo ovih glasova i posledice
na popunjavanje mandata dodeljenih listi - neizvesno. Otuda podjednaka moguÊnost uticaja kako biraËa, tako i stranaka na popunu mandata.
NEVAÆE∆I GLASA»KI LISTI∆
GlasaËki listiÊ na kome se ne moæe pouzdano ustanoviti za
koga je biraË glasao (npr. ako se u izbornoj jedinici bira jedan
poslanik, a biraË zaokruæi dva imena na listiÊu).
NIMAJEROVA METODA
Nimajerova metoda je jedan od postupaka koji se primenjuje na
preraËunavanje glasova u poslaniËke mandate. Prema ovoj formuli ukupan broj poslaniËkih mesta mnoæi se brojem glasova koji
je osvojila svaka kandidatska lista ponaosob. Dobijeni proizvod
se potom deli ukupnim brojem glasova svih kandidatskih lista,
izuzimajuÊi liste koje nisu preπle zakonski izborni prag (pod uslovom da je zakonom propisan izborni prag). Svakoj kandidatskoj
listi dodeljuje se onoliko poslaniËkih mesta koliko celih brojeva
proizlazi iz ove proporcije. Ukoliko jedan ili viπe mandata ostanu
nerasporeeni, oni se dodeljuju kandidatskim listama prema najveÊim delovima razlomka.
42
Lista A osvojiÊe 40 poslaniËkih mesta jer je:
100 puta 3000 = 300 000 : 7500 = 40
Lista B osvojiÊe najpre 26 poslaniËkih mesta jer je:
100 puta 2000 = 200 000 : 7500 = 26,666
Lista C osvojiÊe 20 poslaniËkih mesta jer je:
100 puta 1500 = 150 000 : 7500 + 20
Lista D osvojiÊe 13 poslaniËkih mesta jer je:
100 puta 1000 = 100 000 : 7500 = 13,333
Posle prvobitne raspodele mandata ostaÊe nerasporeen jedan
poslaniËki mandat. On Êe pripasti listi B, jer je ova lista imala veÊi
deo razlomka (0,666) od liste C (0,333).
OBRAZOVNI CENZUS
Jedan oblik cenzitarnog (ograniËenog) biraËkog prava. Sticanje
biraËkog prava uslovljava se odreenim stupnjem obrazovanja
biraËa. Od biraËa se zahteva da bude pismen (da zna Ëitati i pisati). Odreeni viπi stupanj obrazovanja, po pravilu, zahteva se za
sticanje pasivnog biraËkog prava (npr. kategorija kvalifikovanih
poslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i poËetka
XX veka).
ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA
Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik dræave ili
predsednik parlamenta. Pri donoπenju odluke organ koji je donosi
vezan je vremenom u kome mora raspisati izbore, a koje je ureeno u ustavu. Odluka o raspisivanju izbora donosi se pre isteka
mandata poslanika tekuÊeg saziva parlamenta (npr. najmanje 90
dana pre isteka mandata). U sluËaju raspuπtanja parlamenta odluka o raspisivanju izbora donosi se po pravilu istovremeno kada i
45
odluka o raspuπtanju parlamenta. U odluci se konstatuje koji izbori se raspisuju (parlamentarni, lokalni, predsedniËki) i odreuje
dan kada Êe se odræati glasanje. Od momenta donoπenja odluke
o raspisivanju izbora poËinju da teku rokovi za preduzimanje
izbornih radnji.
organe. Od opπtih izbora razlikuju se parlamentarni izbori u kojima se biraju poslanici u najviπe zakonodavno telo, lokalni izbori
kada se biraju predstavnici graana u lokalnim organima vlasti,
predsedniËki izbori kada se bira πef dræave i sl.
OGRANI»ENI GLAS
Jedna od metoda glasanja koji biraËu stavlja na raspolaganje
manji broj glasova od broja poslanika koji se bira. Ova metoda
glasanja koristi se kao korekcija multiplikovanog glasa.
OGRANI»ENO PRAVO GLASA
Naziv za biraËko pravo koje nemaju svi graani ili ga nemaju svi
graani u istom obimu. Sticanje biraËkog prava je uslovljeno
ispunjavanjem razliËitih cenzusa (imovinski, obrazovni, domicilni
i dr.). OgraniËeno pravo glasa moæe biti i takvo pravo glasa koje
pravi razliku meu biraËima u tome πto neki od njih imaju biraËko
pravo u punom obimu, a neki u ograniËenom (npr. pravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti).
OPOZIV
Pravo biraËa da, po odreenom postupku, smene poslanike
koje su izabrali. Opoziv se vezuje uz imperativni mandat, koji nalaæe poslaniku da postupa po nalozima biraËa koji su ga izabrali.
Ako poslanik postupa izvan okvira imperativnog mandata, biraËi
ga mogu opozvati. Opoziv je sankcija za postupanje izvan i preko
okvira imperativnog mandata.
OP©TE PRAVO GLASA
Pravo svih dræavljana jedne dræave da sa sticanjem punoletstva,
pod uslovom da su poslovno sposobni, mogu birati svoje predstavnike u organe vlasti, a mogu i sami biti birani u organe vlasti.
ORGANI ZA SPROVO–ENJE IZBORA
Tela kojima je u izbornom postupku povereno da organizuju
izbore i utvrde rezultat izbora. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne komisije) i na biraËkom mestu (biraËki odbor). U njihov sastav ulaze stalni Ëlanovi, obiËno imenovani od strane parlamenta, i Ëlanovi koje predloæe predlagaËi kandidata odnosno
kandidatskih lista. Status, prava i obaveze stalnih Ëlanova organa
za sprovoenje izbora i Ëlanova koje predlaæu uËesnici u izbornoj
utakmici izjednaËeni su. ZnaËajnija razlika meu njima je samo u
odnosu na duæinu mandata na koju su izabrani. Stalni Ëlanovi
biraju se obiËno na duæe vreme. Mandat ovih Ëlanova traje nekoliko godina (obiËno koliko i mandat poslanika). Mandat predstavnika predlagaËa traje od momenta kada su imenovani u sastav
organa za sprovoenje izbora, pa do okonËanja konkretnog izbornog postupka. Od Ëlanova organa za sprovoenje izbora, posebno Ëlanova izbornih komisija, zahteva se kompetentnost (npr.
da budu diplomirani pravnici).
PANA©IRANJE
(franc. panashe - meπovit, raznobojan)
Naziv za poseban naËin glasanja za kandidatske liste u proporcionalnim izbornim sistemima. Panaπiranje se vezuje za tip slobodnih kandidatskih lista. OmoguÊuje biraËima glasanje za kandidate nominovane na razliËitim kandidatskim listama. Svaki biraË ima viπe glasova koje moæe dodeliti kandidatima sa razliËitih
kandidatskih lista ili razliËitim kandidatskim listama. GlasajuÊi na
ovaj naËin biraË se rukovodi prvenstveno liËnoπÊu kandidata. GlasajuÊi za kandidate sa razliËitih kandidatskih lista biraË pravi svoj
izbor kandidata. Panaπiranje omoguÊava izbor liËnosti (glasanje
za kandidata) i u proporcionalnom izbornom sistemu.
OP©TI IZBORI
Opπti naziv za izbore za sve predstavniËke organe vlasti (lokalne, regionalne, centralne) u kojima biraËi neposredno biraju ove
PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST
OznaËava ograniËenje pasivnog biraËkog prava i smetnju za
46
47
poslaniËku sposobnost. Parlamentarna nepodudarnost predstavlja zabranu da istovremeno sa obavljanjem poslaniËke funkcije
obavljaju i neke druge dræavne, javne ili profesionalne delatnosti.
Smisao parlamentarne nepodudarnosti i razlog zbog koga se
ustanovljava jeste oËuvanje naËela podele vlasti, i posebno naËela
samostalnosti i nezavisnosti odreenih organa dræavne vlasti
(npr. sudova). Ureuje se ustavom ili zakonom. Osnovi parlamentarne nepodudarnosti su razliËiti. To moæe biti zabrana istovremenog Ëlanstva u oba doma parlamenta, istovremeno obavljanje
poslaniËke i neke druge dræavne funkcije (ustavni savet, Ëlanovi
ustavnog suda, javni tuæioci, sudije, visoki funkcioneri u dræavnoj
upravi i sl.) ili profesija (aktivna profesionalna vojna lica i sl.).
PERSONALNI GLAS
Jedan od naËina glasanja u proporcionalnim izbornim sistemima u kojima biraË raspolaæe jednim glasom, ali ga moæe upotrebiti razliËito. BiraË moæe glasati za kandidata koji je nominovan
na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Glas koji biraË daje
kandidatu naziva se personalni glas. Personalni glas omoguÊava
da biraË izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je
utvrdio predlagaË liste. Na taj naËin se biraËu pruæa moguÊnost
da i u proporcionalnom izbornom sistemu glasa za pojedinca, kao
i da utiËe na promenu kandidatske liste menjajuÊi redosled kandidata nominovanih na kandidatskoj listi.
PARLAMENTARNI IZBORI
Naziv za izbore u kojima se biraju poslanici zakonodavnog tela.
Pored parlamentarnih, postoje i lokalni, predsedniËki, savezni i
drugi izbori.
PASIVNO BIRA»KO PRAVO
Pravo graana da budu birani u organe dræavne vlasti. StiËe se
pod istim ili stroæijim uslovima kao i aktivno biraËko pravo.
Razlike u uslovima za sticanje pasivnog biraËkog prava najËeπÊe
se odnose na:
- Godine starosti. Pasivno biraËko pravo se Ëesto ne stiËe u
istom starosnom dobu kada i aktivno biraËko pravo, veÊ kasnije.
U nekim izbornim sistemima (npr. u Italiji) za svaki od domova
predstavniËkog tela razliËite godine starosti propisuju se kao
uslov za sticanje pasivnog biraËkog prava.
- Dræavljanstvo, nastanjivanje, prebivaliπte ili duæina boravka u
odreenoj izbornoj jedinici takoe mogu biti dodatni uslovi koji
se u nekim izbornim sistemima zahtevaju za sticanje pasivnog
biraËkog prava.
- Stupanj obrazovanja (npr. pismenost) u nekim izbornim sistemima (npr. Venecuela) dodatni je uslov za sticanje pasivnog
biraËkog prava.
- Posebna ograniËenja pasivnog biraËkog prava odnose se na
parlamentarnu nepodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja
poslaniËke i neke druge javne, dræavne ili profesionalne delatnosti).
48
PLURALNI VOTUM
(lat. pluralis - mnoæina)
Pravo biraËa na viπe glasova po razliËitim osnovama (domicil,
porodiËni status, posedovanje svojine i dr.). Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog biraËkog prava. Naziva se joπ i viπestruki ili umnoæeni glas. Primer pluralnog votuma pruæa izborno zakonodavstvo Belgije u razdoblju od 1893. do 1919. godine. Svaki biraË imao je pravo na jedan glas. Pravo na dodatni glas imali
su oæenjeni muπkarci, stariji od 35 godina, koji su imali zakonitu
decu i plaÊali najmanje pet dinara liËnog poreza. Pravo na joπ jedan dodatni glas uæivali su sopstvenici nepokretnosti u odreenoj
vrednosti ili sopstvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku
donosile odreeni iznos godiπnje rente. Pravo na dva dodatna
glasa imali su biraËi sa diplomama univerziteta ili viπe πkole, kao
i biraËi Ëije se obrazovanje pretpostavljalo jer su obavljali neku
vaænu sluæbu ili ugledan poziv u druπtvu. Jedan biraË mogao je
raspolagati sa najviπe tri glasa po jednom od navedenih osnova
sticanja biraËkog prava.
PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE
Plurinominalne (viπemandatne) izborne jedinice su one u kojima
se bira viπe od jednog poslanika. Obrazuju se u proporcionalnim
izbornim sistemima, izuzetno i u veÊinskim. Formiranje ovakvih
izbornih jedinica je sloæeno jer istovremeno moraju biti zadovoljena dva podjednako vaæna kriterijuma: princip jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek - jedan glas) i princip srazmernosti pred49
stavljanja (postizanje πto viπeg indeksa proporcionalnosti). Karakteristike plurinominalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih
granica i razliËiti broj poslanika koji se bira u svakoj od izbornih
jedinica. Oblikovanje ovih izbornih jedinica Ëesto se podudara sa
teritorijalnom organizacijom (lokalna samouprava, regije, organizacija uprave, organizacija sudova i dr.), pa se otuda njihove granice menjaju ako se menja teritorijalna organizacija. Usklaivanja
uslovljena demografskim i drugim promenama vrπe se promenom broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. Zavisno od
toga da li je biraËko telo u izbornoj jedinici smanjeno ili poveÊano, smanjuje se ili poveÊava broj poslanika koji se bira u izbornoj
jedinici, a njene granice ostaju nepromenjene. PodruËje na kome
se prostiru plurinominalne izborne jedinice Ëesto se podudara sa
odgovarajuÊim podruËjem teritorijalne organizacije. Izborne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraËa. Disproporcije nastaju kao posledica regionalne teritorijalne podele.
TipiËne su razlike meu podruËjima sa izrazitom koncentracijom
(gradovi), odnosno disperzijom biraËkog tela (seoska podruËja).
Presudno pitanje pri obrazovanju plurinominalnih izbornih jedinica jeste broj poslanika koji se bira u izbornoj jedinici. On je
pokazatelj kvaliteta proporcionalnog izbornog sistema, jer izraæava stvarni uËinak naËela proporcionalnosti. S obzirom na broj
poslanika koji se bira u izbornoj jedinici, plurinominalne izborne
jedinice se grupiπu u tri podgrupe: male izborne jedinice u kojima se bira dva do pet poslanika, srednje izborne jedinice u kojima se bira od πest do deset poslanika i velike izborne jedinice u
kojima se bira preko deset poslanika. UËinak srazmernosti (tzv.
indeks proporcionalnosti) neposredno je povezan sa tipom izborne jedinice. U malim izbornim jedinicama indeks proporcionalnosti je nizak, a u velikim izbornim jedinicama visok. VeliËina izbornih jedinica utiËe i na prirodni prag glasova neophodnih za osvajanje mandata. U malim izbornim jedinicama prirodni prag glasova je viπi i teæe se dostiæe, dok je u velikim izbornim jedinicama niæi. Zbog svega toga male izborne jedinice su netipiËne za
proporcionalni izborni sistem.
PONOVNI IZBOR
Naziv za izbore koji se odræavaju neposredno posle redovnih
izbora na onim biraËkim mestima (ili izbornim jedinicama) na
kojima je doπlo do bitne povrede izbornog prava ili postupka izbora. Zakonom o izborima utvruje se koje se povrede izbornog
prava smatraju bitnim (npr. povreda tajnosti glasanja, viπestruko
glasanje i dr.). Ukoliko nastupi neka od tih povreda, izbori na tom
biraËkom mestu smatraju se neregularnim. Rezultati glasanja na
tim biraËkim mestima nisu validni i zato se ne uzimaju u obzir prilikom prebrojavanja glasova, veÊ se glasanje ponavlja.
PORODI»NI VOTUM
Jedan oblik pluralnog biraËkog prava. Glava porodice (oæenjeni
muπkarac) ima pravo na onoliki broj glasova koliko Ëlanova broji
njegova porodica, kao i pravo da glasa za Ëlanove svoje porodice.
PorodiËni votum predstavlja odstupanje od naËela jednakosti biraËkog prava (jedan Ëovek - jedan glas), kao i od naËela da je biraËko pravo liËno i da se ovim pravom moæe koristiti neposredno
samo sam biraË.
POZITIVNA DISKRIMINACIJA
Naziv za ustanovljavanje posebnih (pogodnijih) uslova za izbor
i reprezentovanje odreenih grupa biraËa jer primenom opπtih
izbornih uslova i pravila ne bi mogle biti reprezentovane u parlamentu. Pozitivnom diskriminacijom doprinosi se da ove grupe biraËa budu reprezentovane. Instrumenti pozitivne diskriminacije
utvruju se izbornim zakonodavstvom. Oni mogu biti razliËiti,
npr. izbor u posebnim izbornim jedinicama, posebno niæi izborni
koliËnik, posebna mesta na kandidatskim listama, posebne izborne kvote i sl. Instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se
na reprezentovanje æena koje u predstavniËkim telima nisu zastupljene srazmerno svom uËeπÊu u ukupnoj populaciji. U viπenacionalnim dræavama instrumenti pozitivne diskriminacije primenjuju se i
pri izboru predstavnika manjinskih zajednica u predstavniËka tela.
POJEDINA»NO PRENOSIV GLAS
Vidi alternativni glas.
PREDSEDNI»KI IZBORI
Naziv za izbor predsednika republike u zemljama u kojima pred48
51
sednika republike biraju neposredno graani (npr. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili elektorski kolegijum izabran neposredno od strane
graana (npr. u SAD).
PREFERENCIJALNO GLASANJE
Jedan od naËina glasanja u veÊinskom sistemu. BiraËi glasaju
dodelom bodova. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima biraËi iskazuju svoje vrednovanje kandidata i odreuju njihovo mesto na rang listi kandidata. Naziva se joπ i Borda sistem poentiranja, po matematiËaru J. C. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio.
Preferencijalno glasanje ima dva oblika. Prvi je dodela bodova po
Ëlanovima aritmetiËkog niza (1, 2, 3, 4, 5,...N). Drugi je dodela
bodova po Ëlanovima geometrijskog niza (1, 2, 4, 8, 16,...N). Za
razliku od alternativnog glasanja, preferencijalno glasanje nalaæe
da biraË svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajuÊi nijednoga od kandidata. BiraË ne moæe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata, veÊ svakome od kandidata. U protivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od relativne veÊine.
Dodela bodova po aritmetiËkom nizu
Dodela bodova po Ëlanovima aritmetiËkog niza moguÊa je u
dva oblika.
Prvi, biraË brojem 1 oznaËava svog prvopreferiranog kandidata,
brojem 2 drugopreferiranog, brojem 3 treÊepreferiranog i tako
redom sve do broja N kojim izraæava preferenciju dodeljenu poslednjem kandidatu. Broj kojim se obeleæava bod dodeljen kandidatu odreuje njegovo mesto u rangu. Mandat osvaja kandidat koji ima najmanji zbir bodova, jer zauzima prvo mesto na
rang listi. Najmanji zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.
Na primer:
52
Mandat osvaja kandidat B, iako kandidat A ima viπe od polovine
prvih preferencija biraËa (od moguÊih 9 osvojio je 5). Poslednja
preferencija, koja je u primeru iznosila 3 boda, a koju su kandidatu A dodelila Ëetiri biraËa, ugrozila je njegovo mesto u rangu. Kandidat B iako ima manje prvih preferencija (ukupno 3) od kandidata A, nema nijednu poslednju preferenciju, πto mu je obezbedilo
prvo mesto u rangu i osvojeni mandat.
Drugi polazi od najveÊeg broja bodova koji biraË dodeljuje
prvopreferiranom kandidatu, a najmanji kandidatu koji uæiva najmanju naklonost biraËa. N bodova dobiÊe prvopreferirani kandidat, (N-1) drugopreferirani, (N-2) treÊepreferirani i tako redom,
sve do poslednjeg kandidata kome Êe biti dodeljen 1 bod. Broj bodova odreuje mesto kandidata u rangu. Mandat Êe osvojiti kandidat sa najveÊim zbirom bodova i najviπim, prvim mestom u rangu. NajveÊi zbir bodova oznaËava prvo mesto u rangu.
Na primer:
Mandat osvaja kandidat B, koji ima najveÊi zbir bodova i zauzima prvo mesto u rangu.
Preferencijalno glasanje ima nedostataka, posebno ako za jedno poslaniËko mesto ima viπe kandidata. PoveÊavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova dodeljenih prvo preferiranom kandidatu, Ëak i ako novoprirodati kandidat uæiva najmanju naklonost svih biraËa i ima najmanji broj bodova. Stvarni
znaËaj bodova dodeljenih prvom kandidatu vidi se tek ako se oni
posmatraju u odnosu na bodove dodeljene ostalim kandidatima.
Sa poveÊavanjem broja kandidata poveÊava se i ukupan broj raspoloæivih bodova pa se stvarna vrednost boda smanjuje. U srazmeri sa poveÊavanjem broja kandidata opada vrednost boda. Pokuπaj da se ovo ublaæi jeste primena modifikovane varijante do53
dele bodova. Bodovi se dodeljuju po redosledu Ëlanova aritmetiËkog niza, ali se umanjuju za 1. Kandidatu koji uæiva najveÊu
naklonost biraËa biraË daje (N - 1) bod, kandidatu sa drugom preferencijom (N - 2) boda, kandidatu sa treÊom (N - 3) boda i tako
redom sve do poslednjeg kandidata kome neÊe biti dodeljen ni
jedan bod. Tako se smanjuje broj raspoloæivih bodova koji se
mogu dodeliti kandidatima i uveÊava vrednost boda.
Na primer:
Mandat osvaja kandidat A koji ima najveÊi zbir bodova i polovinu ukupnog broja prvih preferencija (5 od 10). Njegov izbor je
bliæi volji veÊine biraËa, nego u sluËaju u kome je mandat osvojio
kandidat B, bez ijedne prve preferencije.
Kada se bodovi dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza,
moguÊe je da promena u glasovima samo jednoga biraËa izmeni
ukupan izborni rezultat.
Na primer:
Dodela bodova po Ëlanovima geometrijskog niza
Da bi se umanjio uticaj poveÊavanja broja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih prvom kandidatu i da
bi se jasnije iskazali odnosi izmeu kandidata, bodovi se dodeljuju po Ëlanovima geometrijskog niza. Kandidatu koji uæiva najmanje poverenje biraËa, biraË dodeljuje 1 bod. Narednom i ostalim
kandidatima biraË daje uvek po dvostruko (moæe i Ëetvorostruko i
viπestruko) viπe bodova od prethodnog kandidata. Dodela bodova
po Ëlanovima geometrijskog niza znaËajnije uveÊava odnos izmeu dve susedne, a naroËito odnos izmeu prve i poslednje preferencije. U aritmetiËkom nizu ovaj odnos raste linearno, a u geometrijskom nizu poveÊava se eksponencijalno. Tako je manje
ugroæena vrednost pojedinaËnog boda, a time i meusobni odnos
kandidata i posebno su zaπtiÊene prve preferencije.
Na primer:
Mandat osvaja kandidat A. Ako samo jedan biraË (u primeru to
je Ëetvrti po redu biraË), dodeli drugaËije samo svoju prvu i poslednju preferenciju, mandat bi osvojio kandidat E.
Na primer:
54
55
Sistemi bodovanja su nepouzdani, jer se u obraËunavanju preferencija, naredne preferencije uvek raËunaju prema prethodnoj
preferenciji, ne preskaËuÊi redosled preferencija. Primeri pokazuju da je svako uveÊavanje u odnosima izmeu bodova, koji se
dodeljuju pojedinim preferencijama, u osnovi arbitrarno. Kandidat sa apsolutnom veÊinom prvih preferencija nije dovoljno zaπtiÊen i moæe pretrpeti izborni poraz. MoguÊe je i taktiËko glasanje
biraËa. Da bi smanjio rizik da njegov prvopreferirani kandidat izgubi izbornu utakmicu, biraË to moæe uËiniti ako najmanji broj bodova (svoju poslednju preferenciju) dodeli onome od kandidata
koji ima najviπe izgleda da pobedi biraËevog prvopreferiranog kandidata.
prezentovanje graana u veÊinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako poËiva na naËelu jedan Ëovek - jedan glas, dakle,
ako uvaæava jednakosti graana u ostvarivanju biraËkog prava.
Podjednak obuhvat biraËa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna pretpostavka da svaki glas biraËa ima jednaku vrednost i obezbeuje jednakost biraËkog prava. VeÊa odstupanja u pogledu
broja biraËa obuhvaÊenih podruËjem izbornih jedinica vode prikrivenoj nejednakosti biraËkog prava, jer se jedan poslanik bira
na nejednak broj graana (biraËa). Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraËa, a u svakoj izbornoj jedinici se bira jedan poslanik, tada Êe u jednoj izbornoj jedinici za izbor poslanika biti potreban manji broj glasova, a u drugoj veÊi. BiraËi su u
tom sluËaju u nejednakom poloæaju, a biraËko pravo nije jednako
jer ne uvaæava pravilo jedan Ëovek - jedan glas. Kako nejednakost
biraËkog prava koja nastaje obrazovanjem izbornih jedinica razliËite veliËine nije transparentna, to se ona naziva joπ i prikrivenom nejednakoπÊu biraËkog prava.
Primer:
Izborna jedinica A broji 10 000 biraËa
Izborna jedinica B broji 20 000 biraËa
U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan poslanik
Glas jednog biraËa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao
glasovi dva biraËa u izbornoj jedinici B.
PRIKRIVENA NEJEDNAKOST BIRA»KOG PRAVA
U veÊinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinica (uninominalne izborne jedinice) od posebne je vaænosti takva
podela biraËkog tela izmeu izbornih jedinica u kojoj Êe svaka od
izbornih jedinica obuhvatiti podjednake delove biraËkog tela. Re-
PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE)
Sve do druge polovine XIX veka veÊinski sistem je bio preovlaujuÊi izborni sistem. Osnovni nedostatak veÊinskog sistema bili
su minimalni izgledi manjih politiËkih stranaka da osvoje poslaniËki mandat. Podelom biraËkog tela u manje izborne jedinice
i posebnim metodama glasanja, ovaj nedostatak je ublaæavan, pa
su i manje politiËke stranke mogle osvojiti izvestan, manji broj
mandata. U drugoj polovini XIX veka raa se zahtev da se i manjini omoguÊi reprezentovanje u predstavniËkom telu. Proporcionalni sistem omoguÊava podelu poslaniËkih mandata izmeu
veÊeg broja politiËkih partija, srazmerno broju glasova koji su
osvojile. Srazmernim predstavljanjem nastoji se da ispoljena lepeza politiËkog raspoloæenja biraËa bude πto vernije zastupljena
u predstavniËkom telu. Postoje razliËiti tipovi proporcionalnih
56
57
PRESTANAK MANDATA
Mandat izabranih poslanika prestaje istekom vremena na koji je
poslanik izabran, smrÊu poslanika, raspuπtanjem parlamenta, a u
nekim izbornim sistemima i ostavkom poslanika, kao i prestankom Ëlanstva u politiËkoj stranci koja je kandidovala poslanika. U
izbornim sistemima u kojima postoji imperativni mandat, mandat
poslanika prestaje i opozivom.
izbornih sistema, jer znatno viπe Ëinilaca utiËe na odlike pojedinog tipa proporcionalnih izbora. Prirodu i svojstva proporcionalnih izbornih sistema odreuju sledeÊi faktori:
- Metoda preraËunavanja glasova datih listama politiËkih
stranaka u poslaniËke mandate. To je matematiËki obrazac za izraËunavanje izbornog broja kao osnov raspodele mandata. Viπe od
jednog veka traga se za iznalaæenjem optimalnog modela koji Êe
najpreciznije izraziti srazmeru izmeu broja osvojenih glasova i
broja dodeljenih mandata. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliËite metode preraËunavanja glasova u poslaniËke mandate. Brojni matematiËari i istaknute politiËke liËnosti pokazali su interesovanje za njihovo izuËavanje. Meu njima su npr. Britanci T. Hare
(19. vek); H. R. Drup (19. vek); E. V Hantington (20. vek); Amerikanci A. Hamilton (18. vek) i T. Dæeferson (18. vek); Belgijanac
V. d`Ont (19. vek); ©vajcarac E. Hagenbah-Biπof (19. vek); Francuz
A. Sen Lague (19. vek); Nemac R. Nimajer (20. vek) i dr.
- VeliËina izborne jedinice utiËe na poziciju politiËkih stranaka u
izborima. Male izborne jedinice (2 do 5 poslanika) favorizuju
velike politiËke stranke. Velike izborne jedinice (preko 10 poslanika) stavljaju male politiËke stranke u povoljniju poziciju, a defavorizuju veÊe politiËke stranke.
- Izborne prepreke mogu biti razliËite (zakonski izborni prag,
procentualni izlazak biraËa na biralista i sl.). One malim politiËkim
strankama oteæavaju osvajanje mandata. Eliminiπu ih iz raspodele
mandata ako kumulativno ne ispune i izborni broj i zakonski prag
(minimalni procentualno izraæen broj glasova koji im omoguÊava
uËeπÊe u raspodeli mandata).
Razlikuju se dve grupe proporcionalnih izbornih sistema:
Prva, u kojoj su proporcionalni izborni sistemi u kojima se nastoji obezbediti puna primena naËela proporcionalnosti. Teæi se
optimalizaciji odnosa izmeu udela koji stranaËke liste imaju u
broju glasova i udela koji imaju u broju osvojenih mandata. To se
postiæe obrazovanjem veÊih izbornih jedinica u kojima je indeks
proporcionalnosti visok, odsustvom izbornih prepreka i kombinacijom kriterijuma raspodele mandata.
Druga, koja obuhvata izborne sisteme koji odstupaju od naËela
proporcionalnosti ili ga primenjuju u ograniËenom obimu uspostavljajuÊi prirodne (veliËina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski prag) prepreke osvajanju mandata. Nazivaju se joπ i nepotpunim srazmernim izborima.
56
REDOVNI IZBORI
Izbori koji se odræavaju periodiËno u ustavom propisanim intervalima, koliko traje mandat poslanika. Raspisuju se pre isteka
mandata poslanika tekuÊeg parlamentarnog saziva. Pored redovnih, postoje i vanredni izbori. Vanredni izbori se raspisuju pre
isteka vremena na koje su poslanici izabrani. Razlozi raspisivanja
vanrednih izbora mogu biti razliËiti. Vanredni izbori se najËeπÊe
raspisuju u sluËaju parlamentarne krize (npr. nemoguÊnost parlamenta da izabere vladu u odreenom roku po konstituisanju parlamenta, raspuπtanje parlamenta, nemoguÊnost da se reπi sukob
parlamentarnih domova u postupku donoπenja zakona i dr.).
SAVEZNI IZBORI
Naziv za izbor poslanika u federalni (savezni) parlament u
sloæenim dræavnim zajednicama - federacijama. U savezni parlament biraju se poslanici dva doma: doma graana i doma federalnih jedinica. U dom graana biraju se poslanici primenom principa jednakosti biraËkog prava (naËelo jedan Ëovek - jedan glas).
Ovaj dom reprezentuje graane. U dom federalnih jedinica biraju
se poslanici primenom principa jednake (ree srazmerne) zastupljenosti federalnih jedinica (naËelo da svaka federalna jedinica
ima jednak broj poslanika). Ovaj dom reprezentuje federalne jedinice.
SENT-LAÆOVA (Saint Lague) METODA
Jedna od metoda koja se primenjuje na raspodelu poslaniËkih
mandata u proporcionalnim izbornim sistemima. To je modifikovana d’Ontova formula. Pri izraËunavanju najmanjeg zajedniËkog
delitelja kao merila za raspodelu mandata izmeu kandidatskih lista, broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob deli se uveÊanim brojevima. Umesto brojem 1 sa 1,4, umesto brojem 2 sa 4, umesto brojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedinici. Prednost SentLaæove metode nad d’Ontovom metodom je u tome da doprinosi
optimalnijoj srazmeri izmeu broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kandidatskoj listi (viπi stupanj proporcionalnosti). Ova metoda primenjuje se npr. u Norveπkoj, Danskoj i
©vedskoj.
59
SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA
Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira, ali postoji moguÊnost da biraË utiËe na izbor kandidata, ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj listi. BiraË ima moguÊnost da menja redosled
kandidata na listi, ali ne i moguÊnost da listu proπiri nekim novim
kandidatom. Slabo strukturirane kandidatske liste poËivaju na
glasanju personalnim glasom. (Videti personalni glas)
SLOBODNI (NEVEZANI) MANDAT
Odnos izmeu biraËa i izabranih predstavnika u kome poslanik
nije vezan instrukcijama i nalozima biraËa koji su ga izabrali, veÊ
pri odluËivanju postupa slobodno i samostalno.
SPLITING GLASOVA
(eng. splitting - deljenje, podvojenost, cepanje)
OznaËava razliËito izborno ponaπanje istog biraËa u toku izbora. Pojam vodi poreklo iz izborne prakse SAD. Spliting glasova je
razliËito glasanje (postupanje) biraËa u izborima za razliËite organe dræavne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i prilikom
kojih se glasa na jedinstvenom glasaËkom listiÊu (npr. biraË glasa
za kandidata jedne politiËke stranke na lokalnom nivou, a za kandidata druge politiËke stranke na nekom viπem nivou).
Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje poËiva na konstrukciji sa dva glasa (npr. u NemaËkoj), ali u drugom znaËenju. U ovom
sluËaju spliting glasova oznaËava promenu stranaËke preferencije
u izborima za jedan isti organ vlasti, pri Ëemu dolazi do cepanja
glasova istoga biraËa. Glas koji biraË daje kandidatu (tzv. prvi glas)
kao svoj pojedinaËni glas razlikuje se od glasa koji isti biraË daje
politiËkoj stranci (tzv. drugi glas) glasajuÊi za zemaljsku listu.
SRAZMERNO PREDSTAVNI©TVO
Videti proporcionalni sistem.
stemima kako bi se otklonila potreba za viπestrukim glasanjem
biraËa. BiraË svoj glas daje kandidatima, ali glasove deli stupnjevito bilo aritmetiËkom bilo geometrijskom progresijom.
SUKCESIVNO RA»UNANJE GLASOVA
Jedan od metoda preraËunavanja glasova u veÊinskim izbornim
sistemima u kojima postoji alternativni glas. Pri odluËivanju o dodeli mandata najpre se raËunaju glasovi koje su biraËi dali kandidatima kao svoje prve preferencije. Ako nijedan od kandidata nema viπe od polovine prvih preferencija, koriste se naredne preferencije. Najpre druga (drugi alternativni glasovi biraËa), potom
treÊa i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne preko polovine glasova biraËa. Prilikom izraËunavanja svake naredne preferencije iz takmiËenja za osvajanje poslaniËkog mesta iskljuËuje
se kandidat koji je imao najmanje glasova u prethodnoj preferenciji. Glasovi koje su biraËi dali tom kandidatu izuzimaju se. Oni
se prenose u narednu preferenciju i dele izmeu preostalih kandidata, vodeÊi raËuna o glasovima koje su biraËi dali u okviru
odgovarajuÊe preferencije. Sukcesivno raËunanje glasova iskljuËuje potrebu za viπe uzastopnih glasanja, otklanja loπe posledice
taktiËkog glasanja, a biraËima ostavlja moguÊnost da biraju izmeu viπe, a ne samo dva kandidata.
SVING
(engl. swing - njihati se, ljuljati)
U izborima oznaËava oscilaciju glasova. PotiËe iz britanske izborne prakse. Sving je promena razlike u procentu udela u glasovima meu dvema (velikim) politiËkim strankama. To je srednja
vrednost zbira procenata smanjivanja glasova jedne stranke i
(viπe ili manje primerena) poveÊanja broja glasova druge stranke.
Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving.
TAJNO GLASANJE
Jedno od bitnih svojstava biraËkog prava. Predstavlja jedan od
osnovnih uslova koji obezbeuje slobodno izraæavanje volje biraËa na izborima. Tajnost glasanja πtiti slobodu izbora.
STUPNJEVITI GLAS
Jedna od tehnika glasanja. Koristi se u veÊinskim izbornim si60
61
TAKTI»KO GLASANJE
Glasanje biraËa protivno njegovoj stvarnoj volji. Naziva se joπ i
glasanje za poslednjeg neprihvatljivog kandidata. TaktiËkim glasanjem biraË, oslanjajuÊi se na sopstvenu pesimistiËku prognozu
izbornih πansi kandidata koga bi æeleo da izabere, uskraÊuje
svoju podrπku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji
nisu favoriti izborne utakmice, ugroæavajuÊi tako poziciju favorita. Glasovi biraËa u tom sluËaju viπe ne odraæavaju njihovu stvarnu biraËku volju, a parlament tada nije izraz stvarne volje biraËkog tela. TaktiËko glasanje dovodi u pitanje legitimnost izbora,
jer je ugroæen jedan od osnovnih principa na kojima poËivaju
izbori - princip da sastav parlamenta odraæava volju biraËkog tela. Da bi se izbeglo taktiËko glasanje koje iskrivljava stvarnu volju
biraËa, nastoji se ograniËiti broj nominacija za jedno poslaniËko
mesto. OgraniËavanje broja nominacija umanjuje probleme
vezane za cepanje glasova i taktiËko glasanje. Saglasno tome,
kandidati (obiËno dva) kojima inklinira veÊi broj biraËa i koji imaju
realne πanse na izbornu pobedu ne mogu biti dovedeni u opasnost da se, zbog razmrvljenih glasova i taktiËkog glasanja, meusobno poraæavaju. OgraniËavanje broja nominacija za jedno biraËko mesto suæava stvarne moguÊnosti biraËa da izaberu kandidate koji uæivaju njihovu naklonost, a ostavlja im se moguÊnost
da biraju izmeu manjeg broja kandidata, Ëesto samo izmeu
dvojice.
TRKA JEDNOG KONJA
Naziv za izbore u kojima na jedno poslaniËko mesto konkuriπe
samo jedan kandidat ili za poslaniËka mesta konkuriπe samo jedna kandidatska lista (dræavna lista). U takvim okolnostima nema
izborne utakmice. BiraËi nemaju moguÊnost izbora. Oni samo
mogu birati izmeu dve opcije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da ne izau na izbore.
Primer ovakvih izbornih sistema pruæaju jednopartijski sistemi.
eni deo biraËkog tela. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila.
Prvo uzima u obzir broj stanovnika na podruËju na kome se obrazuje izborna jedinica. U tom sluËaju izborna jedinica obuhvata sve
stanovnike odreenog podruËja, i one koji imaju biraËko pravo i
one koji ovim pravom ne raspolaæu. U ovim se izbornim jedinicama jedan poslanik bira na odreeni broj stanovnika. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraËa (lica koja raspolaæu biraËkim
pravom) pri formiranju izborne jedinice. Jedan poslanik se bira na
odreeni broj biraËa. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je
da su njihove granice podloæne Ëestim promenama. Razlog tome
je poveÊavanje (ili smanjivanje) broja biraËa. Ako bi granice izbornih jedinica ostale nepromenjene, nastala bi prikrivena nejednakost biraËkog prava. »este promene granica omoguÊavaju pristrasno
oblikovanje izbornih jedinica. Otuda su moguÊnosti za gerrymandering veÊe u jednomandatnim nego u viπemandatnim izbornim
jedinicama.
UNINOMINALNO (POJEDINA»NO) KANDIDOVANJE
Jedan vid kandidovanja. KarakteristiËno je za veÊinske izborne
sisteme i Ëesto se istiËe kao prednost ovih izbornih sistema, jer
biraËi imaju moguÊnost da glasaju za liËnost kandidata. Odlikuje
ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bira
jedan poslanik. Za to poslaniËko mesto nosioci prava kandidovanja istiËu po jednog kandidata. Kandidata moæe istaÊi politiËka
stranka (samostalno ili u koaliciji sa drugima), ali i graani neposredno. Pravo kandidovanja nije individualno veÊ kolektivno pravo graana. Kandidaturu mora podræati odreeni broj graana
koji raspolaæu biraËkim pravom. U sistemu pojedinaËnog kandidovanja postoje veÊe moguÊnosti da graani neposredno istaknu
svog kandidata.
UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE
Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira samo jedan poslanik. Izbor poslanika u ovakvoj izbornoj jedinici poËiva na naËelu veÊine (apsolutne ili relativne). Izborna jedinica obuhvata odre-
URE–ENE ILI NEURE–ENE LISTE I OGRANI»ENI ILI KUMULATIVNI GLAS
Stranke istiËu ureenu ili neureenu listu kandidata. Svaki biraË
ima viπe glasova, a najmanje dva. Postoje dva oblika glasanja sa
viπe glasova. Prvi je ograniËeni glas. BiraË raspolaæe sa viπe glasova, ali je broj glasova manji od broja poslanika koji se bira u
izbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. BiraË raspolaæe sa
onoliko glasova koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici.
62
63
Kada su istaknute ureene liste kandidata, biraË svojim glasom
kreditira kako kandidata sa liste kome je dodelio glas, tako i
svakoga od vodeÊih kandidata sa liste. Ako postoji kumulativni
glas, biraË svoje glasove moæe dati jednome ili ih rasporediti
izmeu nekolicine kandidata. U nekim izbornim sistemima postoji moguÊnost da biraË glasove koji mu stoje na raspolaganju rasporedi na kandidate sa razliËitih partijskih lista. Taj postupak
naziva se panaπiranje.
Kumulativni glasovi mogu se dodeliti na dva naËina. Prvi, kada
biraË odreeni deo svojih glasova daje jednom kandidatu, dok
preostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste.
Drugi, kada biraË sve glasove moæe dati samo jednom kandidatu
- onome koji uæiva njegovu naklonost.
U izbornim sistemima u kojima je prihvaÊeno prvo pravilo
izborni rezultat moæe odstupiti od stvarne volje biraËa, πto je
bitan nedostatak ovoga pravila. Da bi uveÊao izbornu πansu kandidata koga preferira, biraË mora razdeliti (potroπiti) sve glasove
kojima raspolaæe. Maksimalno moguÊi broj glasova dodeljuje
svom preferiranom kandidatu, a preostale glasove rasporeuje na
one kandidate sa liste za koje veruje da imaju najmanje izgleda
na izborni uspeh. Da bi doprineo izbornom uspehu kandidata
koga preferira, biraË je prinuen na taktiËko glasanje koje ne
odraæava njegovu pravu volju. TaktiËko glasanje kao rezultat moæe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen manji broj
biraËa, a na kojega su biraËi potroπili svoje neupotrebljene glasove verujuÊi da ima najmanje izgleda na izbornu pobedu. Ako biraË moæe sve raspoloæive glasove dati samo jednome od kandidata, nema potrebe za taktiËkim glasanjem, jer su njegovi efekti
isti kao kada biraË raspolaæe jednim glasom glasajuÊi za ureenu
ili neureenu listu.
me odluËuju organi i rukovodstvo politiËke stranke.
BiraË raspolaæe jednim glasom. Svoj glas on moæe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. On glasa
za ureenu listu i u njoj niπta ne moæe izmeniti. PoslaniËka mesta
u izbornoj jedinici, posle glasanja, dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koje je osvojila svaka od lista ponaosob.
Broj poslaniËkih mesta koji je dodeljen jednoj listi popunjava se
kandidatima sa te liste, po redosledu po kome je na listi istaknuta njihova kandidatura.
Ovakva lista ne daje moguÊnost biraËu da izabere meu kandidatima one koji uæivaju njegovo poverenje i poveÊava zavisnost
izabranih predstavnika u odnosu na politiËke stranke koje su ih
nominovale. Veza izmeu biraËa i predstavnika koji ga reprezentuju u parlamentu je pokidana, a biraËi Ëesto u personalnom parlamentarnom sastavu ne mogu da prepoznaju svoje izabranike.
To je ozbiljan nedostatak proporcionalnih izbornih sistema koji je
izloæen opravdanim kritikama.
URE–ENE (ZATVORENE, KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM
Najjednostavniji oblik kandidatske liste je ureena zatvorena
lista. Listu podnose politiËke stranke (samostalno ili u koaliciji),
ree grupe graana. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Kandidatska lista ima nosioca Ëije je ime na Ëelu liste. Redosled kandidata na listi je znaËajan, jer se mandati koje osvoji lista dodeljuju po redosledu kojim
su kandidati navedeni na listi. Na personalni sastav liste, redosled
kandidata i nosioca liste biraËi ne mogu neposredno uticati. O to-
URE–ENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG
GLASA
Kandidatska lista je zatvorena. Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. Lista nije ureena, pa se redosled
kandidata na njoj moæe menjati.
BiraË ima jedan glas. On moæe izabrati da glas dodeli odreenom kandidatu sa liste ili listi. Svakoj od kandidatskih lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su biraËi dali
listi. Pri tom, ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su biraËi dali pojedinim kandidatima, tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi.
Mandati dodeljeni listama potom se popunjavaju kandidatima sa
liste, ali ne po redosledu sa liste, veÊ po redosledu koji su odredili
biraËi. Glasovi se obraËunavaju posebnom metodom. Najpre se
izraËunava izborna kvota za listu. Kandidati sa liste prvo se kreditiraju personalnim glasovima. To su glasovi koje su biraËi dali pojedinim kandidatima sa liste. Kandidat Ëiji personalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojiÊe mandat dodeljen listi. Potom se
obraËunavaju glasovi dati listi. Ovim glasovima se kreditiraju kandidati sa liste po redosledu po kom su istaknuti na listi. Najpre se
prvom kandidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok,
zajedno sa personalnim glasovima koje je osvojio, ne dostigne
64
65
izbornu kvotu. Potom se kreditira drugi, treÊi i N-ti kandidat, sve
dotle dok se mandati dodeljeni toj listi ne rasporede.
je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. Zbog toga se ovaj sistem naziva i sistemom nadpoloviËne veÊine. Razlika izmeu
stroæijeg i blaæeg oblika apsolutne veÊine nastaje iz razliËitih kriterijuma (broja) prema kojima se izraËunava procenat glasova.
U stroæijem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata
zahteva se 50 % + 1 glas od ukupnog biraËkog tela (broja biraËa
upisanih u biraËki spisak).
U blaæem obliku apsolutne veÊine za osvajanje mandata potrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraËa koji su izaπli na izbore.
I u jednom i u drugom sluËaju mandat osvaja iznadpoloviËna
veÊina glasova. U prvom sluËaju apsolutni broj glasova je znatno
veÊi nego u drugom. Broj biraËa koji izau na biraliπta varira.
Otuda se blaæi oblik apsolutne veÊine moæe sasvim pribliæiti stroæijem obliku ove veÊine (ako veliki broj biraËa izae na izbore), ali
se on moæe pribliæiti i relativnoj veÊini (ako je odaziv biraËa na
izbore mali).
VeÊinski sistem prati pojedinaËno kandidovanje, a samo izuzetno i viπemandatne izborne jedinice. Kada se u izbornoj jedinici
bira viπe poslanika koriste se razliËite tehnike glasanja (npr. blok
glasova, kumulativni glas, stupnjeviti glas, manje glasova od
broja poslanika koji se bira u izbornoj jedinici). Sistem apsolutne
veÊine pribliæava se tako po svojstvima proporcionalnom sistemu.
U sistemu relativne veÊine mandat osvaja kandidat koji je meu
svim istaknutim kandidatima osvojio najveÊi broj glasova.
Poslanik moæe biti izabran i sa manje od polovine glasova biraËa.
To je posebno sluËaj kada u izborima sudeluje veÊi broj malih
politiËkih stranaka. Tada dolazi do podele biraËkog tela i cepanja
glasova izmeu brojnih kandidata. Ovaj nedostatak relativne veÊine ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih,
dobro ogranizovanih politiËkih partija. Sistem relativne veÊine ne
poznaje glasanje u dva kruga, pa se on naziva joπ i sistem glasanja u jednom krugu.
Primer:
listi su dodeljena 4 poslaniËka mesta
ukupan broj glasova je 50 pojedinaËnih i 50 za listu
na listi je istaknuto 8 kandidata
izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20
kandidati personalni glasovi
glasovi za listu
kvota
mandat
A
1
+ 19
20
izabran
B
1
+ 19
20
izabran
C
1
+ 12
D
1
E
5
F
20
izabran
G
1
H
20
izabran
———————————————————————————————
50
50
4
MoguÊnosti da biraË dodelom svog personalnog glasa izmeni
redosled kandidata na listi ublaæava nedostatke proporcionalnih
izbornih sistema koje izaziva strogo vezivanje biraËa za listu kandidata prilikom glasanja. Izabrani kandidat u tom je sluËaju viπe
vezan za biraËe Ëiju naklonost uæiva nego za stranku koja je
istakla njegovu nominaciju na listi.
VE∆INSKI SISTEM
VeÊinski sistem je tip izbornog sistema u kome se poslaniËki
mandat osvaja primenom kriterijuma najveÊeg broja osvojenih
glasova. Postoje dva osnovna oblika: sistem apsolutne i sistem
relativne veÊine. Za apsolutnu veÊinu koriste se i nazivi nadpoloviËna (iznadpoloviËna) veÊina, ili sistem viπekruænog glasanja.
Sistem relativne veÊine poznat je i po nazivima ispodpoloviËna
veÊina, jednokruæno glasanje ili sistem “prvi uzima mesto”.
U sistemu apsolutne veÊine razlikuju se dva kriterijuma za
dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika apsolutne veÊine,
stroæiji i blaæi oblik. Za osvajanje poslaniËkog mandata potrebno
66
VEZANE LISTE
Videti zatvorena, kruta, blokirana lista.
VI©ESTRUKI GLAS
Videti pluralni votum, umnoæeni glas.
67
VRSTE IZBORNIH SISTEMA
Sistem raspodele mandata ili sistem predstavljanja jeste primena odreenih principa prema kojima se biraju poslanici. ZnaËaj
ovih principa je veliki pa se otuda i razliËiti izborni sistemi raspoznaju upravo s obzirom na principe koji se primenjuju na raspodelu poslaniËkih mandata. Postoji viπe razliËitih naËina raspodele
poslaniËkih mandata. Mogu se grupisati u dve osnovne grupe od
kojih jednu Ëine veÊinski, a drugu proporcionalni (srazmerni) sistem. Pored ova dva osnovna tipa izbornih sistema, postoje i meπoviti izborni sistemi (kombinacije veÊinskog i proporcionalnog
sistema).
ZAKONI O IZBORIMA
Izbori se pored ustava ureuju i zakonima. Ne postoje precizniji
standardi o tome πta Ëini ustavnu, a πta zakonsku materiju. Odgovor na to pitanje pruæa svaki pojedinaËni ustavni sistem.
Ustav ureuje nadleænost za donoπenje zakona o izborima. To
je pravo zakonodavnog tela. U sloæenim dræavama (federacije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federalnim jedinicama.
Izborni zakoni mogu biti kodifikovani, kada se u njima ureuje
celokupna materija o izborima, ili nekodifikovani, kada ih Ëini viπe zakona (npr. zakon o izborima, zakon o biraËkim spiskovima,
zakon o izbornim jedinicama).
Sadræaj izbornih zakona, koji ureuju izbor poslanika u predstavniËko telo kao najznaËajniji organ vlasti koji izraæava naËelo
narodnog suvereniteta, jeste razlog zbog koga se u nekim ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na poseban naËin.
To je izraz znaËaja koji ustavotvorac pridaje izborima. Tako se,
na primer, izbori ureuju posebnim organskim ili ustavnim zakonom za Ëije je donoπenje (ili reviziju) propisan poseban postupak,
razliËit i sloæeniji od zakonodavnog postupka.
»esto se za donoπenje ovih zakona zahteva stroæija veÊina.
Redosled kandidata na listi je vaæan, jer se mandati koji pripadnu
listi pri raspodeli mandata dodeljuju kandidatima sa liste po
redosledu koji zauzimaju na listi.
ZBIRNA IZBORNA LISTA
Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne liste sa
imenima kandidata istaknute u odreenoj izbornoj jedinici na
konkretnim izborima. Ovi podaci se na zbirnoj izbornoj listi navode po odreenom redosledu. Kriterijum prema kome se odreuje redosled na kandidatskoj listi utvruje se izbornim zakonodavstvom (npr. alfabet, prema datumu podnoπenja kandidatske
liste organima za sprovoenje izbora, kockom).
ZBIRNI OSTATAK GLASOVA
Zbir svih preostalih glasova datih kandidatskim listama jednog
predlagaËa po izbornim jedinicama. Za izraËunavanje zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo preostali glasovi na kandidatskim listama. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje poslaniËkog mandata, jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote,
veÊ su predstavljali decimalu ili razlomak. Ovi glasovi se sabiraju i
sluæe kao osnov za naknadnu raspodelu onih mandata koji nisu
rasporeeni na nivou izbornih jedinica. (Videti gomilanje glasova)
ZATVORENA LISTA
Oblik ureene kandidatske liste na kojoj se nalazi onoliko kandidata koliko se poslanika bira u izbornoj jedinici. Imena i redosled kandidata na listi odreuje podnosilac kandidatske liste.
68
69

recnik osnovnih pojmova i termina o izborima

Transkript

Podobné dokumenty

Proc je NATO nebezpecne

Full Article - Evropská volební studia