gradski parlament zasijedao tri puta / doga\aji

gradski parlament zasijedao tri puta / doga\aji

BROJ 72
JUL/AVGUST 2010
GRADSKI PARLAMENT ZASIJEDAO TRI PUTA / DOGA\AJI: PROMOVISANI
NOVI OBRASCI ZA IZVODE IZ MATI^NIH KWIGA / OBNOVQEN DRU[TVENI
DOM U POTKOZARJU / U STRI^I]IMA ODR@AN JUBILARNI, 45. KO^I]EV
ZBOR / KULTURA: USPJE[AN DEMOFEST / SPORT: ODR@ANA BALKANSKA
PRVENSTVA U KAJAKU I ODBOJCI
BESPLATAN
PRIMJERAK
www.banjaluka.rs.ba
NAGRADE I PRIZNAWA
Druga nagrada za transparentnost i otvorenost prema
gra|anima, za projekat web strane, www.banjaluka.rs.ba,
(2003. godinu, konkurs za izbor najboqe prakse
lokalne uprave u BiH);
Zlatni kqu~ - kao priznawe otvorenosti i
postignutih rezultata na planu me|unarodne
saradwe, demokratizacije odnosa, te me|usobne
komunikacije (2003. god, Br~ko);
Nagrada Internacionalne lige humanista-Bawa
Luka zvani~no progla{ena me|unarodnim gradom
mladih, sporta, kulture i mira (2003.god.);
Gradona~elnik, Dragoqub Davidovi},
progla{en najmenaxerom u BiH (2005.god);
Gradona~elniku, Dragoqubu Davidovi}u, "Priznawe za promociju i boga}ewe duhovnih vrijednosti nasqe|a Balkana" (2005. god.), BALSINET;
Prva nagrada za efikasnost za projekat "Prijemna
kancelarija - novi standardi i novi iskorak" (2005.
godine, konkurs "Najboqe prakse lokalne uprave u
BiH");
"Zlatna ru`a turizma" -za drugo mjesto u kategoriji "najboqa turisti~ka destinacija u BiH" (2006.god.);
Nagrada za volonterizam (2006. god, Omladinska
mre`a za jugoisto~nu Evropu, sa sjedi{tem u
Sarajevu);
Posebno priznawe- od Republi~ke uprave CZ,
(2006), za uspje{nu saradwu i doprinos u izgradwi efikasnog sistema civilne za{tite RS i BiH;
Bikon priznawe -za postignute rezultate u
oblasti "Pru`awe usluga kroz partnerstvo",
(2007.god.);
Nagrada "CEMEX" -za park "Petar Ko~i}" - najuspje{niju infrastrukturnu gra|evinu u BiH (2007.
god, Meksiko);
Nagrada Savjeta Evrope- za promociju prava
nacionalnih mawina (2007.god, Kongres lokalnih
i regionalnih vlasti Savjeta Evrope u Strazburu);
Patrijar{ijsko priznawe, i "Gramata" - gradona~elniku (2007. god, Jerusalim);
"Zlatna ru`a turizma" -za drugo mjesto u kategoriji "najuspe{nije mikrodestinacije u BiH" (2007.);
Plaketa "Bawa Luka - evropski otvoreni grad
BiH" (2007.god.);
Gradona~elniku, Dragoqubu Davidovi}u - specijalno priznawe "Najna~elnik BiH 2007" (Agencija
za izbor menaxera BiH, jugoisto~ne i sredwe
Evrope (2007)).
Gradona~elniku Dragoqubu Davidovi}u, dodijeqen visoki ruski orden Petra Velikog - Prvog
reda sa lentom ( Nacionalni komitet dru{tvenih
priznawa Ruske Federacije).
"Zlatna turisti~ka ru`a", u kategoriji: najuspje{nija mikrodestinacija - ukupna ponuda u Bosni i
Hercegovini (2008. godine).
"Nagrada "CEMEX" za "Projekat urbane rekonstrukcije i obnove centra Bawa Luke" (2008.
godine Meksiko).
Prva nagrada ~italaca magazina "Mobil-info"
u takmi~ewu najboqih WEB portala u BiH , iz
oblasti uprave (2008. godina Bawa Luka)
Gradona~elniku Dragoqubu Davidovi}u Plaketa
"Gradona~elnik godine u Republici Srpskoj za
2008. godinu" (2009. godina, Tuzla)
Bawoj Luci i gradona~elniku Dragoqubu Davidovi}u Plaketa "Evropski grad u BiH" i "Evropski
gradona~elnik" (2009. godina, Evropski pokret
za Bosnu i Hercegovinu);
Prva nagrada za park "Petar Ko~i}", kategorija javne povr{ine, u akciji "Najkutak u RS"
(2009. godina, Radio-televizija RS i "Glas
Srpske").
Gradona~elniku, Dragoqubu Davidovi}u "Zlatna turisti~ka ru`a", u kategoriji: priznawe gradona~elniku ili na~elniku lokalne zajednice (2009. godine);
"Zlatna turisti~ka ru`a", u kategoriji: najuspje{nija turisti~ka destinacija u BiH u 2009. godini
Bikon priznawe - za ostvarene rezultate u
oblasti informatike i uspostavqawa baze
podataka (2009. godina)
Prva nagrada ~italaca magazina "Mobil-info"
u izboru najboqih WEB portala u BiH, iz oblasti
uprave (2009. godina)
Poveqa za nesebi~nu pomo} u razvoju Radiotelevizije Republike Srpske (2010. godina)
Nagrade "Cemex" – u kategoriji "Javne i
poslovne gra|evine" za Gradski olimpijski bazen
i posebna nagrada "Pristupa~nost" za pasarelu
na Bulevaru Desanke Maksimovi} (2010. godina)
List Grada Bawa Luka
Izdava~: Grad Bawa Luka
Administrativna slu`ba
Za izdava~a:
Dragoqub Davidovi},
gradona~elnik
U ovom broju donosimo izvje{taje sa tri sjednice Gradskog
parlamenta, koje su odr`ane tokom jula i avgusta. Od 1. septembra gra|ani }e izvode iz mati~nih kwiga dobijati na
novim obrascima. Nadle`ni u Administrativnoj slu`bi Grada, pokrenuli su promotivnu akciju suzbijawa i uni{tavawa
ambrozije. Uvedena je nova linija javnog gradskog prevoza –
9I, na kojoj }e autobusi saobra}ati od centra do Incela.
Zahvaljuju}i zajedni~kom ulagawu Grada i GAP projekta, obnovqen je dru{tveni dom u Potkozarju. Grad Bawa Luka
objavio je konkurs za dodjelu stipendija u~enicima sredwih
{kola.
Priprema i ure|uje:
Odsjek za odnose sa javno{}u
Glavni i odgovorni
urednik:
Nevena Blagojevi}-Podri}
Stalni saradnici:
Goran Bara}
Danira Pipi}
Lektor:
Ana Krndija-Romano
Tehni~ka priprema
i {tampa:
NIGD "DNN" Bawa Luka
Tira`:
4.000 primjeraka
List izlazi mjese~no
SADR@AJ
Skup{tina grada
Administrativna slu`ba
Doga|aji
U gradu
Administrativna slu`ba
Doga|aji
Administrativna slu`ba
Doga|aji
Qeto u gradu
Administrativna slu`ba
Kultura
Sport
Konkurs
Kutak za gra|ane
Nekad i sad
..... 4
..... 6
..... 7
..... 8
... 10
... 11
... 13
... 14
... 15
... 16
... 17
... 19
... 21
... 22
... 24
Skup{tina grada
24. sjednica Skup{tine
Na 24. redovnoj sjednici Skup{tine
grada, koja je odr`ana 14. jula, izme|u
ostalih ta~aka dnevnog reda, razmatrana
je Informacija o posqedicama prouzrokovanim elementarnom nepogodom u periodu od 21. do 23. juna, u kojoj je ukupna {teta procjewena na 5,8 miliona maraka.
Gradona~elnik Bawaluke, Dragoqub
Davidovi}, tim povodom je rekao da u buyetu Grada trenutno ne postoji dovoqno
sredstava za sanaciju svih {teta, ali da
}e se tra`iti drugi izvori finansirawa
kao {to su kreditna sredstva.
dSredstva potrebna za sanaciju {teta
nisu planirana buyetom, planirana je
buyetska rezerva koja se odre|uje prema
mogu}nostima. Trenutno, ta buyetska rezerva iznosi oko milion maraka, {to je
apsolutno nedovoqno i za druge potrebne,
a kamoli za sanaciju {tetep, rekao je Davidovi}.
Dodao je da }e Administrativna slu`ba Grada koristiti jedan od mogu}ih
izvora za sanaciju {teta.
oUze}emo kreditna sredstva od banaka.
Po obezbje|ewu sredstava, prioritet }e
biti sanacija saobra}ajnica koje su potonule i propale, ili je napravqen prekid. Daqa sanacija }e se vr{iti po prioritetu kada za to budu obezbje|ena sredstvap, istakao je Davidovi}.
Na dnevnom redu je bio i Prijedlog
odluke o dodjeli stipendija sredwo{kolcima i studentima, koji je izazvao veliku
polemiku, i na kraju je povu~en sa dnevnog
reda Skup{tine.
Usvojen Izvje{taj o izvr{ewu buxeta
Izvje{taj o izvr{ewu buyeta Grada
Bawa Luka za proteklih {est mjeseci ove
godine usvojen je na 26. sjednici Skup{tine Grada, koja je odr`ana - 31. avgusta
2010. godine. Buyetom Grada Bawa Luka za
2010. godinu planirana su sredstva u
iznosu od 147.368.350 KM. Na sjednici je
konstatovano da su izvorni prihodi ostvareni u ukupnom iznosu od 56.915.372
KM ili 43,18 odsto u odnosu na plan.
Prema izvje{taju, poreski prihodi ostvareni su u iznosu od 36.187.977 ili 45,08
odsto u odnosu na plan, dok su neporeski
ostvareni sa 20.727.394 KM ili 40,21
odsto.
„U dana{woj raspravi, uz razli~ite
ocjene, ipak dominira mi{qewe da i
prihodima i rashodima buyeta koje smo
ostvarili u prvih {est mjeseci relativno mo`emo biti zadovoqni, posebno
4
kada se ima u vidu ukupno stawe i
posqedice svjetske ekonomske krize koje
bitno uti~u na sva kretawa kod mnogih
buyetskih korisnika i lokalnih zajednica", izjavio je predsjednik Skup{tine
grada, Slobodan Gavranovi}.
Prema wegovim rije~ima, stawe u gradskom buyetu krajem avgusta je jo{ boqe u
odnosu na prvih {est mjeseci ove godine.
„Prihodi buyeta se ostvaruju s oko 45
odsto {to nam daje garanciju da }emo do
kraja godine imati izbalansiran Buyet
na nivou oko 95 odsto. Ukoliko stawe
ostane ovako, uz Zakqu~ak koji smo donijeli da se u okviru potro{a~kih jedinica
rezervi{e deset odsto sredstava za koja
ne mo`emo stvarati obaveze, prakti~no u
Bawoj Luci do kraja godine ne}e biti
potrebe za rebalansom buyeta", zakqu~io
je Gavranovi}.
Prema rije~ima Radmile Stojni},
na~elnice Odjeqewa za finansije analize koje su ura|ene za sedmi i osmi mjesec
ove godine, pokazuju da su izvorni prihodi u oba mjeseca u odnosu na prvih {est
mjeseci teku}e godine za po jedan procenat ve}i.
„Ukoliko bi se Buyet punio ovim stepenom do kraja godine mogao bi biti ostvaren sa 96 odsto, {to bi bilo veoma
zadovoqavaju}e", zakqu~ila je Stojni}eva.
Gradona~elnik Dragoqub Davidovi}
je istakao da se buyet puni na zadovoqavaju}i na~in i da je najva`nije da nijedna funkcija u gradu nije dovedena u pitawe zbog eventualnog nedostatka sredstava u buyetu Grada.
„Sredstva se tro{e u skladu s odlukom
Skup{tine grada i uz dosqedno po{to-
Skup{tina grada
grada
"Iako je Odluka pro{la svu proceduru
od usvajawa kroz skup{tinske komisije,
ipak su se na zasijedawu Skup{tine pojavile neke dileme. Zato smo se dogovorili
da se ta ta~ka povu~e", kazao je Davidovi}.
Prema wegovim rije~ima, Grad Bawaluka je, do sada, imao pristup da svi studenti i |aci koji ispuwavaju odre|ene
uslove dobiju stipendiju.
oNije bilo selekcije ni rang-lista.
Stipendije iznose 70 maraka za sredwo{kolce, 100 maraka za studente prve i
druge godine, te 130 maraka za studente
tre}e i ~etvrte godine. One imaju socijalnu dimenziju, a koriste ih studenti koji su u stawu socijalne potrebe, i koji
imaju dobar prosjek ocjena. Trenutno se
stipendira oko 1.600 studenata i |akap,
izjavio je Davidovi}.
Prema wegovim rije~ima, postoji i
drugi pristup dodjele stipendija, a to je
da se prave odre|ene rang-liste.
Takav pristup bi mo`da dao mogu}nost da stipendije budu ne{to ve}e. U
Odluci je bilo predlo`eno da se za neke
fakultete kao {to su Elektrotehni~ki,
Ma{inski, Gra|evinski, zbog te`ine
studija, snizi prosjek ocjena za dobijawe
stipendije, ali se postavqa pitawe da li
je to ispravan pristup? - naglasio je Davidovi}. [to se ti~e privatnih fakulteta, gradona~elnik je istakao da su svi
fakulteti priznati po zakonu, i da se tu
ne mo`e praviti razlika izme|u dr`avnih i privatnih fakulteta.
Na ovoj sjednici je jo{ razmatrano
vi{e prijedloga o izmjenama regulacionih planova, te prijedlozi o utvr|ivawu
naziva nekoliko ulica.
U nastavku 24. sjednice Skup{tine
grada, usvojeno je i niz ta~aka iz imovinsko-pravne oblasti.
Grada
vawe zakona i mislim da mo`emo biti
zadovoqni s obzirom na to da ima jako
puno lokalnih zajednica u BiH i RS koje
imaju problema s puwewem Buyeta i koje
su ve} izvr{ile rebalans zbog nedostatka prihoda", kazao je gradona~elnik.
Odbornici su na ovoj sjednici usvojili i Izvje{taj o realizaciji Programa rada Skup{tine grada za {est mjeseci
u 2010. godini.
U okviru razmatrawa kadrovskih pitawa, na sjednici su imenovani direktori JU SC „Borik" (dr Manojla Zrni})
i JU Banski dvor-Kulturni centar (Milorad Petri}), dok je imenovawe direktora Centra za pred{kolsko vaspitawe i
obrazovawe odlo`eno za sqede}u sjednicu zbog nepotpunog izvje{taja nadle`ne
komisije.
25. sjednica gradskog parlamenta
\acima i studentima
stipendije, penzionerima
subvencije
Odluka o dodjeli stipendija Grada Bawa
Luka u~enicima sredwih {kola i studentima prvog ciklusa na visoko{kolskim ustanovama jednoglasno je usvojena na sjednici
Skup{tine grada, koja je odr`ana 25. jula
2010. godine.
Odbornici gradskog parlamenta su
istovremeno usvojili i Odluku o utvr|ivawu visine sredstava za stipendirawe
u~enika i studenata iz buyeta Grada, visini stipendija i o deficitarnim zanimawima za {kolsku 2010/2011. godinu, a u
buyetu Grada bi}e planirano 1,6 miliona
maraka za ove namjene.
Prema rije~ima predsjednika Skup{tine grada, Slobodana Gavranovi}a, u~enicima sredwih {kola i redovnim studentima
prvog ciklusa u visoko{kolskim ustanovama
dodjequju se tri vrste stipendija, i to prema
socijalnom statusu, za deficitarna zanimawa i za ostvaren uspjeh u {koli, odnosno na
studiju. Broj stipendija prema socijalnom
statusu i za deficitarna zanimawa nije
ograni~en, i ostvaruju ih svi koji ispuwavaju uslove konkursa, dok broj stipendija za
uspjeh u {koli predstavqa razliku izme|u
utvr|enog broja stipendija i dodijeqenih
stipendija za prethodne dvije kategorije –
kazao je Gavranovi}.
Odbornici su na ovom zasjedawu jednoglasno donijeli i odluku o kreditnom
zadu`ewu, u iznosu od pet miliona maraka
prema „Hipo Alpe Adria banci“ i „Novoj
banci“ za otklawawe posqedica elementranih nepogoda, koje su 21. i 23. juna zadesile
Bawu Luku.
„Kreditno zadu`ewe od tri miliona
maraka uze}emo od „Hipo Alpe Adria
banke“, dok }emo se za preostala dva miliona zadu`iti kod „Nove banke“. S obzirom na
hitnost rje{avawa infrastrukturnih pro-
blema, koji su nastali usqed vremenskih
neprilika koje su prije mjesec dana zadesile
na{ grad, {to je prvenstveno u interesu
na{ih gra|ana, ovo je bilo najracionalnije
rje{ewe da do|emo do neophodnih finansijskih sredstava“, obrazlo`io je Odluku
Gavranovi}, dodav{i da }e iz ovih kreditnih zadu`ewa biti obavqena i prevencija
budu}ih ve}ih {teta.
„Ovim na~inom obezbje|ewa sredstava ne
remetimo nikakve propise o kreditnom zadu`ewu Grada, a i najnovijim zadu`ewem,
Bawa Luka je na relativno povoqnom nivou
{to se ti~e zadu`enosti, koja ukupno iznosi oko osam odsto u odnosu na buyet, a Zakon
omogu}ava da zadu`enost grada bude do 18
procenata,“ naveo je Gavranovi}.
Na ovom skup{tinskom zasijedawu usvojena je i Informacija o mjerama i aktivnostima na pripremi grijne sezone 2010/2011.
godine.
PENZIONERI
Odbornici Skup{tine grada usvojili su i Odluku o odobravawu sredstava
iz buyetske rezerve, u iznosu od 500.000
KM, penzionerima Bawe Luke, odnosno
gradskom Udru`ewu penzionera, na
ime subvencije tro{kova elektri~ne
energije. U ve}ini mjesnih zajednica
zapo~eo je upis penzionera, koji `ele
da dobiju subvenciju za elektri~nu energiju. U Udru`ewu penzionera ka`u da
}e svaka mjesna zajednica odrediti
kada }e po~eti s upisom, ali da sve
imaju rok do kraja septembra da zavr{e
spiskove. Tada }e biti poznat i iznos,
koji }e dobiti svaki penzioner za subvenciju elektri~ne energije.
5
Administrativna slu`ba
Promocija novih obrazaca
za izvode iz mati~nih kwiga
Prvi izvodi iz mati~nih kwiga na
novim obrascima, sve~ano su, 1. septembra
ove godine, uru~eni ministru uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srpske, Zoranu Lipovcu, gradona~elniku Bawe Luke, Dragoqubu Davidovi}u i zamjeniku gradona~elnika, Jasminu Komi}u.
„Novina je u tome da ovi izvodi nemaju
rok trajawa, pod uslovom da je rije~ o podacima koji su posqedwi upisani u mati~ne
kwige. Dakle, odgovornost je na strankama
koje takve dokumente stavqaju u pravni
saobra}aj. Druga zna~ajna novina, koju smo
mi odavno promovisali u Bawoj Luci,
jeste ta da je gra|anima data mogu}nost da
se opredijele za jedan od jezika koji su po
Ustavu va`e}i i za jedno od pisama, odnosno za }irili~nu ili latini~u verziju",
rekla je Biqana Bira~, na~elnica
Odjeqewa za op{tu upravu. Ona je dodala,
da }e se izvodi dobijati na usmeni zahtjev
bez pla}awa obrasca, uz odgovaraju}u
taksu.
„Lokalne zajednice u okviru Saveza
op{tina i gradova RS radile su zajedno s
nadle`nim Ministarstvom i evo rezultat
je tu. Gra|anima je omogu}ena jo{ kvalitetnija usluga" - kazao je gradona~elnik
Davidovi} novinarima poslije promocije
novih obrazaca.
Kada je rije~ o Bawoj Luci, kazao je
gradona~elnik, pru`awe usluga gra|anima
danas je na visokom nivou.
6
„Bawa Luka je prva lokalna samouprava u BiH koja je izgradila i na najsavremeniji na~in opremila svoju Prijemnu
kancelariju, {to je poslu`ilo za primjer
drugim op{tinama", zakqu~io je gradona~elnik Davidovi}.
Ministar Lipovac rekao je da je
novim obrascima, na kojima postoji {est
vrsta za{tite, sprije~en svaki poku{aj
zloupotrebe tog dokumenta.
On je istakao da je izdavawe uvjerewa
iz Mati~nih kwiga na novim obrascima
bio jedan od uslova za liberalizaciju viznog re`ima.
"U Republici Srpskoj smo to uspje{no
zavr{ili i danas promovi{emo nove obrasce", kazao je ministar Lipovac, koji je
najavio da bi krajem godine gra|ani mogli
dobiti uvjerewe u bilo kojem gradu, te
mogu}nost slawa izvoda putem interneta.
Doga|aji
OBNOVQEN DRU[TVENI
DOM U POTKOZARJU
Radovi na sanaciji i rekonstrukciji
dru{tvenog doma u Mjesnoj zajednici Potkozarje su zavr{eni, {to je zvani~no i
potvr|eno 28. jula ove godine, simboli~nom
primopredajom kqu~eva, izme|u predstavnika Grada, donatora i izvo|a~a radova. U
prisustvu stanovnika Potkozarja i okoline, te mnogobrojnih zvanica, uz prigodan
kulturno-umjetni~ki program, sve~ano su
otvorene prostorije obnovqenog Dru{tvenog doma.
Izvr{ena je sanacija kompletnog objekta, {to je podrazumijevalo - zamjenu krovne
konstrukcije, zajedno sa olucima, zatim
zamjenu svih elektro i vodovodnih instalacija, kao i nabavku novih prozora i vrata.
Tako|e, instaliran je sistem centralnog
grijawa sa kotlovnicom.
Postavqeni su, tako|e, trotoari oko
objekta, spoqa{wa hidrantska mre`a, ura|ena drena`a oko objekta, a izgra|ena je i
septi~ka jama.
Gradona~elnik Bawe Luke, Dragoqub Davidovi}, rekao je prilikom primopredaje da
su radovi na sanaciji ovog objekta zapo~eli
u februaru ove godine.
On je naglasio da korisna povr{ina
doma iznosi 553 kvadratna metra, a da je
ukupna vrijednost investicije 485.639 KM.
Davidovi} je istakao da je Grad Bawa
Luka sanaciju doma realizovao u saradwi
sa GAP projektom, koji je ovaj projekat
pomogao sa 125.000 KM. Donatori u okviru
GAP projekta bili su Ameri~ka agencija za
me|unarodni razvoj (USAID), [vedska agen-
cija za koordinaciju me|unarodnog razvoja
(SIDA) i Ambasada Kraqevine Holandije u
BiH.
Izvo|a~ radova bilo je preduze}e „[ipad in`ewering“ iz Bawe Luke.
ZA QEP[I I ^ISTIJI VRBAS
Gradona~elnik Bawaluke, Dragoqub Davidovi}, organizovao je - 13. jula 2010. godine, sastanak sa na~elnicima osam op{tina iz RS i FBiH, kroz koje proti~e rijeka Vrbas. Tema sastanka bila je za{tita
ove rijeke, a dogovoreno je da se zajedni~kim
sanagama poku{a za{tititi Vrbas, zbog
~ega }e biti formiran i koordinacioni
odbor koji }e ~initi gradona~elnik Bawaluke, te na~elnici op{tina Jajce, Dowi
Vakuf, Uskopqe, Bugojno, Mrkowi}-Grad,
Kne`evo, Lakta{i i Srbac. Lokalne zajednice su du`ne da do 15. septembra, sa~ine
detaqnu informaciju o problemima u ovoj
oblasti, kako bi sve bilo objediweno u jednom dokumentu.
Davidovi} je okupqenim novinarima
rekao da je ciq ovog sastanka bio da se
poka`e zainteresovanost za za{titu Vrbasa,
kako bi se u skladu s tim, moglo kandidovati za neki od predpristupnih fondova
institucija EU. On je istakao da je do sada
svaka op{tina parcijalno radila na za{titi Vrbasa na svojoj teritoriji, ali da se
potpuna za{tita ne mo`e posti}i ako rijeka bude za{ti}ena samo na jednom podru~ju.
„Vrbas je poprili~no neza{ti}en. Grad
Bawaluka je ulo`io dosta sredstava i truda
da se korito i obale Vrbasa na teritoriji
grada o~iste. Danas na obalama nema divqnih deponija, a iz korita smo izvadili pedesetak olupina autobomila, kamion za prikolicom, {porete, ve{ ma{ine, a bilo je i
puno minsko-eksplozivnih sredstva“ naglasio je Davidovi}.
Na~elnik Op{tine Jajce, Nisvet Hrni}, kazao je da na podru~ju ove op{tine ima
mnogo zaga|iva~a rijeke Vrbas i da je veoma
dobro {to je prihva}ena inicijativa o zaje-
dni~kom pristupu rje{avawa ovog problema, jer }e ove mjere na podur~ju op{tina
sigurno biti vi{estruko efikasnije i
korisnije nakon {to se zajedni~ki pristupi problemu.
Na~elnik Op{tine Lakta{i, Milovan
Topolovi}, istakao je da za{tita Vrbasa
nije problem koji se mo`e rije{iti preko
no}i, ali da je veoma va`no {to se sada zna
na koji na~in }e biti rje{avan.
Topolovi} je naglasio da su oko 80 odsto
problema zajedni~ki, a da je ostatak specifi~an za svaku lokalnu zajednicu.
7
U gradu
Uni{teno vi{e od
200 saobra}ajnih
znakova
U prvih sedam mjeseci ove godine, za vertikalnu saobra}ajnu signalizaciju utro{eno je oko 180.
000 KM. Od ovog iznosa, oko 50.000
KM se odnosi na zamjenu uni{
tenih i o{te}enih saobra}ajnih
znakova. U navedenom periodu,
uni{teno je ili o{te}eno vi{e
od 200 saobra}ajnih znakova, a
uni{tena su i tri saobra}ajna
ogledala. 30 stajali{nih oznaka je
uni{teno u potpunosti, a preko
100 ih je reparirano.
Istovremeno, uni{teni su i nestali brojni segmenti usporiva~a
brzine, odnosno tzv. „le`e}ih policajaca“. Zakonom o osnovama bezbjednosti saobra}aja na putevima,
predvi|ene su nov~ane kazne od 100
do 300 KM za lica koja uklone ili
o{tete saobra}ajni znak ili opremu puta, ili izmjene zna~ewe
saobra}ajnog znaka.
Radove na odr`avawu i postavqawu vertikalne saobra}ajne signalizacije na podru~ju grada izvodi
preduze}e „Kozaraputevi“, a po
ugovoru su obavezni na svakodnevni osmo~asovni obilazak terena,
i otklawawe svih nedostataka i
o{te}ewa na saobra}ajnoj signalizaciji. Adminsitrativna slu`ba Grada, jo{ jedanput, apeluje na
gra|ane da ~uvaju saobra}ajne znakove, jer na taj na~in zajedno doprinosimo bezbjednosti u~esnika
u saobra}aju. Sve uo~ene nepravilnsoti gra|ani mogu prijaviti Odjeqewu za komunalno-stambene poslove i poslove saobra}aja, na
telefon broj 244-481.
Rekonstrukcija
javne rasvjete
Novosti i izmjene
u gradskom prevozu
Korisnici javnog prevoza, od srijede, 1.
septembra ima}e na raspolagawu novu
liniju broj 9I, Incel - Centar, ~ija trasa
polazi ispred „Boske", ul. Kraqa Petra I
Kara|or|evi}a, kroz Aleju Svetog Save,
zatim Gunduli}evom, kroz Borik i
Rebrovac do "Incela", i obrnuto.
Putnici }e u centru mo}i ulaziti u autobus i na stajali{tu ispred glavne „Po{te".
Na ovoj liniji registrovani su
polasci radnim danom:
iz Centra u: 05.30, 06.30, 07.00, 07.30,
08.30, 09.30, 10.30, 11.30, 12.30, 13.30, 14.30,
15.30, 16.00, 16.30, 17.30, 18.30, 19.30, 20.30
i 21.30 ~asova.
iz „Incela" u: 06.10, 06.45, 07.15, 08.10,
09.10, 10.10, 11.10, 12.10, 13.10, 14.10, 15.10,
15.45, 16.15, 17.10, 18.10, 19.10, 20.10, 21.10
i 22.10 ~asova.
Registrovani polasci neradnim danima
(subota, nedjeqa i dr`avni praznik) su:
iz Centra u: 05.30, 06.30, 07.30, 08.30,
09.30, 10.30, 11.30, 12.30, 13.30, 14.30, 15.30,
16.30, 17.30, 18.30, 19.30, 20.30 i 21.30
~asova, i
iz „Incela" u: 06.10, 07.10, 08.10, 09.10,
10.10, 11.10, 12.10, 13.10, 14.10, 15.10, 16.10,
17.10, 18.10, 19.10, 20.10, 21.10 i 22.10
~asova.
Tako|e, od 1. septembra ove godine, bi}e
registrovana nova stajali{ta, i to na liniji br. 3 Centar-Vrbawa-Zeleni Vir-„Kamenolom Zeleni Vir", izme|u stajali{ta „Bla`evi}i" i „Zeleni Vir". Na linijama prigradskog prevoza prema Bronzanom Majdanu
novo stajali{te bi}e „Miro{qevi}i", izme|u stajali{ta „18. km" i „Jaruge".
Obnovqene fasade
zgrada u centru Bawe Luke
Obnova fasada na dvije zgrade u u`em
centru Bawe Luke, zavr{ena je 18. avgusta
ove godine.
Obnovqena je fasada na zgradi u
Ulici Kraqa Alfonsa XIII, koja je postala ukras glavnog bawolu~kog {etali{ta.
Istovremeno, radovi na sanaciji fasade,
zavr{eni su i na zgradi u Srpskoj ulici,
na broju 12.
Vrijednost obavqenih radova na sanaciji zgrada u obje ulice, iznosila je 87.
898,27 KM. Izvo|a~ radova bilo je preduze}e „NSK komerc“, iz Dervente.
Otu|eno ili o{te}eno 85
poklopaca na {ahtovima
Rekonstrukcija javne rasvjete u pojedinim gradskim ulicama po~ela je
20. jula ove godine. Planirano je da
rasvjeta bude obnovqena u ulicama:
Qubice Gerovac, \ur|evi}a put, Pere Drqa~e, dijelovima Wego{eve i
\ure \akovi}a, te u ogranku ulice
Od Zmijawa Rajka, kod br. 265.
Ukupna vrijednost ugovorenih radova iznosi 88.738,93 KM, a izvo|a~
radova je preduze}e „Mig elektro“,
iz Mrkonji}-Grada.
Rok za zavr{etak svih radova je 45
dana.
8
Od po~etka ove godine, zamijeweno je 85
poklopaca na {ahtovima, na javnim povr{inama na kojima su otu|eni ili o{te}eni
(polomqeni) ranije postavqeni poklopci. U
istom periodu, zamijeweno je 87 slivnih
re{etki, te 56 m kanalskih re{etki, potvr|eno je u Odjeqewu za komunalne i stambene
poslove i poslove saobra}aja.
„Naj~e{}e se, u slu~aju zamjene poklopaca
na {ahtovima, intervenisalo u ulicama: Save
Kova~evi}a, Od Zmijawa Rajka, te u nasequ Ada,
a kanalske re{etke, u najve}em broju, otu|ene
su ili o{te}ene na izgra|enim kontejnerskim
mjestima", rekla je Danira Pipi}-Manojlovi}, koordinator za analitiku i odnose s javno{}u u Odjeqewu za komunalne i stambene
poslove i poslove saobra}aja. Ulo`ena sredstva u ove namjene iznose oko 70.000 KM.
Ovim putem, Administrativna slu`ba Grada
Bawa Luka apeluje na gra|ane da ~uvaju komunalnu infrastrukturu, a ukoliko vide
o{te}ewa, ili druge nepravilnosti, da ih
prijave nadle`nom Odjeqewu, na telefon
broj: 244-425.
U gradu
Izgradwa novih
parking-mjesta
Nova taksi vozila
U BAWOJ LUCI
Taksi prevoz u na{em gradu
ponudi}e usluge vi{eg standarda.
Obnovom voznog parka
poboq{ava se usluga koju 24
~asa mogu koristiti gra|ani i
posjetioci Bawe Luke
Bawolu~ki „Patrol taksi“ obnovio je
vozni park sa 13 novih vozila, a 11. avgusta ove
godine, obavqena je primopredaja kqu~eva
novih automobila.
U obnovu voznog parka ovo preduze}e je
ulo`ilo 600 hiqada maraka, a cjenovnik usluga osta}e nepromijewen. „Patrol taksi“ posjeduje vozni park od 20 automobila, tako da }e i
preostalih sedam vozila uskoro biti zamijeweno.
„Kupili smo nove automobile i nove uniforme za voza~e. Ugradili smo GPRS u sva
vozila, kako bismo obezbijedili i putnike i
voza~e. Naru~ili smo jedno vozilo koje }e
slu`iti licima sa posebnim potrebama. Krediti su kod banaka nezahvalni, ali ulo`ili
smo oko 600.000 KM u obnovu voznog parka,
rekao je suvlasnik „Patrol taksija“, Jovica
Brati}.
Predsjednik Skup{tine grada Bawa Luka,
Slobodan Gavranovi}, smatra da je ovo dobar
poslovni potez, te je izrazio o~ekivawe da }e
me|u novih sedam vozila biti i posebno vozilo, koje }e pru`ati usluge invalidnim licima.
“Izmjenama propisa na kojima se ve} du`e
radi planirana je modernizacija taksi vozila,~ija bi usluga bila na vi{em i kvalitetnijem nivou“ dodao je Gavranovi} i kazao da sa
novim taksi vozilima koja su moderna i opremqena po svjetskim standardima, bi}emo bli`e
Evropi.
Grad je na izmjenama Odluke o taksi-prevozu radio u posqedwih godinu dana sa udru`ewima taksi-prevoznika, preduze}ima koji
se bave ovom djelatno{}u, kao i sa samostalnim taksi-prevoznicima.
Na~elnik Odjeqewa za komunalno-stambene poslove i poslove saobra}aja, Budimir
Balaban, istakao je da odluka nije usvojena,
ali da je pripremqena i, najvjerovatnije,
bi}e u oktobru na dnevnom redu gradskog
parlamenta.
Taksi-prevoz na podru~ju grada Bawe Luke
obavqa 265 registrovanih taksi-vozila, ~iji
je broj utvr|en Studijom o taksi-prevozu. Samostalni taksi prevoznici raspola`u sa 237
vozila, i udru`eni su u sedam udru`ewa, i dva
preduze}a u ~ijem vlasni{tvu je 28 vozila.
Na podru~ju Grada, ure|eno je 20 taksi-stajali{ta ukupnog kapaciteta 104 vozila.
Taksi-prevoz, ina~e, podrazumijeva javni
individualni vanlinijski prevoz lica i on
se obavqa - naj~e{}e - na gradsko-prigradskom, a ponekad i na me|ugradskom podru~ju,
po unaprijed utvr|enoj tarifi, i na relaciji
koju odre|uje korisnik taksi usluge - putnik.
Taksi-prevoz, po pravilu, dopuwava javni
gradski i prigradski prevoz putnika.
Zbog velikog interesa za vr{ewe taksi
prevoza, Odlukom je propisana lista ~ekawa, koja je javna, i uz po{tovawe utvr|enog redoslijeda vr{i se popuwavawe
postoje}ih kapaciteta taksi vozila. Trenutno na listi se nalazi 81 potencijalni
taksista. Da bi neko postao taksista u Bawoj Luci, osim Zakonom propisanih uslova,
mora da ima polo`en ispit o poznavawu
grada.
U prvoj nedjeqi avgusta, zapo~eli su radovi na izgradwi parking-prostora i ure|ewu prostora oko poslovnih objekata i
objekata kolektivnog stanovawa.
Pored Doma solidarnosti, bi}e izgra|ena 74 parking-mjesta,
koja }e biti u sistemu naplate.
Tako|e, planirano je da budu
izgra|eni i parkinzi pored objekata kolektivnog stanovawa, i
to u ulicama: Filipa Macure,
Carice Milice, Prote Todora
Srdi}a, Dositeja Obradovi}a,
\ure Jak{i}a, Kozarskoj, Jevrejskoj, Jovana Du~i}a, Kara|or|evoj, te pored crkve u nasequ
^esma, pored crkve u Vrbawi i
pored crkve kod Gradskog mosta.
Vrijednost ugovorenih radova
iznosi 447.598,62 KM, a rok za
zavr{etak svih radova je 15.
novembar 2010. godine.
Izvo|a~ radova je preduze}e
„Batar komerc“.
Podsje}amo - da je, u okviru investicionog odr`avawa gradskih saobra}ajnica, izgra|en i
parking-prostor u Ulici Vojvode Mom~ila, sa 31 parkingmjestom, koji }e biti u sistemu
naplate.
Tako|e, u sistemu naplate bi}e
i parking-mjesta u Ulici Milana Tepi}a (na dijelu od raskrsnice sa Ulicom kraqa Petra
I Kara|or|evi}a od raskrsnice
sa Kninskom, odnosno sa Vidovdanskom ulicom, i u Ulici patrijarha Makarija Sokolovi}a,
sa ukupno 27 parking-mjesta.
Uvo|ewem u sistem naplate ovih parkinga, te izgradwom parkinga pored Doma solidarnosti, u gradu }e, u sistemu naplate, biti 2804 parking-mjesta.
9
Administrativna slu`ba
I ove godine kapmawa za suzbijawe opasne alergene biqke
PREPOZNAJ
i uni{ti ambroziju
BRO[URE
ZA GRA\ANE
Ambrozija je najpoznatija i najopasnija alergena biqka na svijetu.
Wen polen izaziva alergiju kod pribli`no 30 odsto qudi i uzro~nik je
50-60 odsto svih polenskih alergija.
Tipi~an je korov nezaraslih, golih
zemqi{ta.
Nalazi se u zapu{tenim ba{tama i
dvori{tima, izme|u redova na wivama, kraj puteva i na me|ama. Na
povr{inama koje se redovno odr`avaju i kose nema ambrozije.
Kako bi gra|anima omogu}ila da
prepoznaju ovu alergenu biqku, Administrativna slu`ba Grada Bawa
Luka uradila je bro{ure, koje zainteresovani mogu uzeti ispred Prijemne kancelarije u Administrativnoj slu`bi Grada Bawa Luka.
Administrativna slu`ba Grada Bawa Luka
i ove godine provodi kampawu za suzbijawe
ambrozije. Ovogodi{wi moto akcije je
„Prepoznaj i uni{ti“.
„Jo{ prije nekoliko godina, obezbijedili
smo sredstva za nabavku ure|aja za mjerewe koncentracije polena ambrozije, koji se nalazi na
Poqoprivrednom institutu, koji svakodnevno
dostavqa podatke o koncentraciji polena u vazduhu. Te informacije se objavquju na sajtu
Grada i sredstvima javnog informisawa",
rekao je, prilikom promocije ove kampawe,
gradona~elnik Dragoqub Davidovi}.
„Jedan od najve}ih problema u suzbijawu
ambrozije jeste to {to ve}ina qudi i ne zna
kako ova korovska biqka izgleda, a samim tim
i ne zna koliko je {tetna po zdravqe. Zbog toga
smo pokrenuli kampawu, ~iji je ciq ne samo da
skrenemo pa`wu na ovaj problem, odnosno na
ovu {tetnu biqku, ve} i da qudima poka`emo
kako ona izgleda, i da se vide koji su to mogu}i
na~ini za borbu protiv we. Jer {teta koju ona
nanosi u poqoprivredi, a posebno zdravqu
qudi je nemjerqiva", kazao je Davidovi}. On je
istako da je kampawa pokrenuta u saradwi sa
ekspertima iz ove oblasti, prije svega sa
Savjetom za borbu protiv ambrozije u BiH.
Gradona~elnik je, ovom prilikom, rekao da
se velika pomo} o~ekuje od medija, koje je pozvao
da podr`e ovu kampawu i informi{u javnost o
veli~ini ovog problema.
Profesor Vojislav Trkuqa, predsjednik
10
Savjeta za borbu protiv ambrozije u BiH apelovao je na gra|ane da se prikqu~e ovoj akciji, jer
svaka uni{tena biqka predstavqa doprinos u
borbi protiv ove alargene korovske biqke. On
je podsjetio da ova biqka klija i ni~e krajem
aprila, a po~iwe cvjetati krajem jula, sve do
prvih mrazeva. Suzbijawe ambrozije je kompleksan i slo`en zadatak, zbog ~ega se za uspje{nu
brobu protiv we, u proces trebaju ukqu~iti svi
segmenti dru{tva od vlasti do pojedinaca.
„U na{oj nadle`nosti je uklawawe ambrozije s javnih povr{ina, a vlasnici privatnih
parcela su du`ni da je uni{tavaju na svojim
imawima", rekao je {ef Odsjeka za komunalne
poslove, Dra`enko Kewalo.
Komunalna policija i Poqoprivredna
inspekcija redovno vr{e kontrole parcela i
opomiwu vlasnike da su du`ni da ih odr`avaju,
odnosno da uklawaju ambroziju.
„Inspekcija je, do sada, nalo`ila uklawawe ambrozije na 134.700 kvadratnih metara
poqoprivrednog zemqi{ta. I u narednom
periodu nastavi}emo identifikaciju pracela
gdje se ona nalazi, i predlagati mjere iz na{e
nadle`nosti", kazao je, ovom prilikom, zamjenik na~elnika Odjeqewa za inspekcije,
Slavi{a Sandi}.
Pomo}nik na~elnika Komunalne policije,
@eqko Obradovi} uputio je apel svim vlasnicima pracela da redovno odr`avaju svoja
dvori{ta, i time daju doprinos u brobi protiv
ambrozije.
AKCIJE DALE
REZULTAT
Profesor Vojislav Trkuqa naglasio je kako je na podru~ju Bawe Luke
maksimalna koncentracija zabiqe`ena 28. avgusta 2007. godine, od
1.021 polenovog zrna po kubnom metru, ali da se od tada, iz godine u godinu, ova koncentracija smawuje.
„O~igledno da akcija na suzbijawu
ambrozije na teritoriji Bawe Luke
daje rezultate", istakao je Trkuqa.
KO[EWE
PO^ELO U JULU
Radnici preduze}a „Tamaris“, po nalogu Grada, 15. jula ove godine, zapo~eli su ko{ewe ambrozije na Bulevaru @ivojina Mi{i}a, u nasequ
Borik.
Ko{ewe je izvedeno prije cvjetawa,
dok je drugo ko{ewe izvr{eno mjesec
dana poslije, kako ne bi do{lo do
ponovnog cvjetawa ove {tetne biqke.
Programom zajedni~ke komunalne potro{we za 2010. godinu, za uni{tavawe
ambrozije, predvi|eno je 260.000 KM.
Doga|aji
Asfaltiran put prema
selu Gaji}i u MZ Veri}i
Sve~anim presjecawem vrpce, predsjednik
Skup{tine grada, Slobodan Gavranovi},
zamjenik gradona~elnika, Jasmin Komi} i
na~elnica Odjeqewa za finansije, Radmila
Stojni}, 27. avgusta ove godine pustili su u
saobra}aj novoasfaltirani lokalni put
prema selu Gaji}i u MZ Veri}i, u du`ini od
430 metara. Izvo|a~ radova na asfaltirawu
puta bilo je preduze}e „Geokop", a vrijednost
investicije je 30.000 KM.
Predsjednik Skup{tine grada, ovom prilikom, je istakao da se gradski parlament
prije nekoliko godina opredijelio za projekat modernizacije lokalnih i nekategorizovanih puteva na podru~ju grada.
„Kako bi ovaj projekat zavr{ili {to
prije, osim buyetskih sredstava, odobrili
smo i kreditno zadu`ewe Grada. Procjewujemo da }e sav posao biti zavr{en u 2012.
godini, ~ime bismo imali asfaltiranu svu
mre`u lokalnih puteva", rekao je Gavranovi}.
Do sada je modernizovano 85 odsto lokalnih i zna~ajan procenat nekategorisanih
puteva, koji su obuhva}eni Odlukom o kategorizaciji putne mre`e na teritoriji grada. U
Veri}ima, kazao je Gavranovi}, ostalo je
neasfaltirano jo{ oko 800 metara lokalnih
puteva, ali i to }e biti zavr{eno u narednoj
godini.
Investiciono odr`avawe
gradskih saobra}ajnica
Radovi na investicionom odr`avawu Ulice Radoja Domanovi}a, na dijelu od raskrsnice
sa Ulicom Skendera Kulenovi}a do raskrsnice sa Ulicom Filipa Macure, obavqeni su
krajem jula ove godine. Tako|e, izvedeni su i
radovi u Ulici Vojvode Mom~ila, na dijelu od
Bulevara cara Du{ana do Ulice bra}e Ma`ar
i majke Marije.
Investiciono odr`avawe podrazumijeva
radove na izradi novog, zavr{nog sloja asfalta, sa svim potrebnim pripremnim radovima.
Podsje}amo, u protekla dva mjeseca, zavr{eni su radovi na investicionom odr`avawu
ulica: Gajeve, Vase Pelagi}a, Srpskih pilota
i Bra}e Ma`ar i majke Marije (dio od Zmaj Jovine do Zapadnog tranzita).
Ukupna vrijednost ugovorenih radova iznosi 317.863 KM, a izvo|a~ radova bilo je bawalu~ko preduze}e „Kozara-putevi“
Modernizacija makadamskih saobra}ajnica
Radovima u ulicama Rade Radi}a i Peti prigradski put, koji su zapo~eli 5. jula, ozvani~en
je po~etak modernizacije makadamskih saobra}ajnica na podru~ju grada. Pored pomenutih,
bi}e modernizovane i saobra}ajnice u sqede}im ulicama: Mla|e ]usi}a, Put srpskih bra-
nilaca, Milana Brankovi}a, Kosovskoj,
Alekse [anti}a, Jovana Ra{kovi}a, Ravnogorskoj, Vojvode Sin|eli}a, Maksima Gorkog,
\or|a Joveti}a, Koste Abra{evi}a, Uro{a
Drenovi}a-krak 1 i 2, Bra}e Mileti}, Sime i
Ilije Partala, Starog Vujadina i Sime
Pandurevi}a.
Tako|e, radovi }e biti izvo|eni i na putu
iznad deponije u [argovcu, zatim u Debeqacima, te na parkingu ispred MZ ^esma.
Ukupno }e biti modernizovano 4.150 m gradskih saobra}ajnica. Vrijednost ugovorenih radova na modernizaciji gradskih makadamskih
saobra}ajnica iznosi 299. 161, 61 KM.
Izvo|a~ radova je preduze}e „Kozara-putevi“
iz Bawaluke, a rok za zavr{etak svih radova je
15. novembar 2010. godine.
SANIRANA ULICA
GORANA RADULOVI]A
BIMBE
Sanacija o{te}ene saobra}ajnice
u Ulici Gorana Radulovi}a-Bimbe,
u nasequ Dolac, zavr{ena je po~etkom septembra. Zbog o{te}ewa
saobra}ajnice u nevremenu koje je
zahvatilo Bawu Luku od 21. do 23.
juna ove godine, ukazala se hitna
potreba za rekonstrukcijom pomenute ulice. S obzirom na to da je u
pitawu frekventna saobra}ajnica
u centru grada, i da je zbog velikog
o{te}ewa saobra}aj obustavqen,
pristupilo se wenoj sanaciji i izgra|en je potporni betonski zid.
Ukoliko vremenske prilike dozvole,
ova saobra}ajnica uskoro bi mogla
biti pu{tena u rad, saop{teno je iz
Odsjeka za odnose sa javno{}u
Administrativne slu`be Grada.
Najve}a o{te}ewa tokom junskog
nevremena, osim na saobra}ajnicama, nastala su i na mostovima, lokalnim i nekategorisanim
putevima i na nasipu u ^esmi, koji
slu`i kao za{tita od poplava
istoimenog naseqa, te u naseqima
Ada i Ma|ir. Radovi na sanaciji
o{te}ewa na infrastrukturnim
objektima, prema hitnosti intervencija, podijeqeni su u dvije grupe
prioriteta. U prvu grupu svrstani
su objekti koji se moraju hitno
sanirati. To se odnosi na o{te}ewa saobra}ajnica i mostova,
~ija }e sanacija omogu}iti normalno odvijawe saobra}aja u tim
dijelovima grada. Procijewena
vrijednost radova za prvu grupu
prioriteta iznosi 3,31 miliona
KM. Druga grupa prioriteta odnosi se na radove koji }e sprije~iti
daqe o{te}ewe objekata komunalne
infrastrukture,
i
za{tititi stanovni{tvo od poplava, kao {to su: izgradwa nasipa u
nasequ Kumsale, rekonstrukcija
kanalizacije u Ulici Kraqa Petra
II Kara|or|evi}a, izgradwa kanalizacije uz regionalni put Bawa
Luka-Kla{nice, te odvo|ewe
buji~nog potoka ispod Kozarske
ulice do rijeke Vrbas. Procijewena vrijednost ovih radova
iznosi oko 2,5 miliona maraka.
Sredstva za sanaciju ovih {teta
nije bilo mogu}e obezbjediti iz
buyeta Grada, tako da je Skup{tina
grada, na nedavnom julskom zasijedawu, donijela Odluku o kreditnom
zadu`ivawu Grada za otklawawe
posqedica elementarne nepogode.
11
Doga|aji
ODR@AN 45. KO^I]EV ZBOR
U okviru
sve~anosti
povodom
"Ko~i}evog
zbora", zamjenik
gradona~elnika,
Jasmin Komi},
uprili~io je
28. avgusta ove
godine, prijem za
predstavnike
Organizacionog
odbora 45.
Ko~i}evog zbora
i za u~esnike ove
tradicionalne
manifestacije
Ispred rodne ku}e kwi`evnika Petra
Ko~i}a u Stri~i}ima kod Bawe Luke, 29.
avgusta ove godine, bawalu~kom kwi`evniku
Milenku Stoji~i}u uru~ena je ovogodi{wa
„Ko~i}eva nagrada", koju dodjequje Zavi~ajno
dru{tvo „Zmijawe", a u~enici devetog razreda Osnovne {kole „Petar Ko~i}" iz Kola kod
Bawe Luke, Vesni Radulovi} nagrada
„Zmijaw~e" za pjesmu „Modrooka djevojka“.
Ovogodi{wu „Ko~i}evu nagradu" - kwi`evniku Milenku Stoji~i}u, uru~io je premijer Republike Srpske i predsjednik
Organizacionog odbora 45. „Ko~i}evog zbora" Milorad Dodik, dok je nagradu „Zmijaw~e" - Vesni Radulovi}, uru~io predsjednik
Zavi~ajnog dru{tva „Zmijawe", Nedeqko
^ubrilovi}.
Prije uru~ivawa nagrada, vijence na
bistu Petra Ko~i}a ispred wegove rodne
ku}e, polo`ili su predstavnici Organizacionog odbora 45. Ko~i}evog zbora i Zavi~ajnog dru{tva „Zmijawe".
Ispred pi{~eve ku}e, odr`an je i
kwi`evni program „Ko~i}u u ~ast", u kojem
su u~estvovali Milenko Stoji~i}, Vesna
Radulovi}, Aleksandar [ain, Qiqana Lali}, Goran Simi}, Dimitru Jon iz Rumunije, Jurij Ni~iporenko iz Rusije, Du{ko
Petrovi} iz Srbije, i mnogi drugi.
Na pozornici Osnovne {kole „Petar
Ko~i}" izveden je kulturno-umjetni~ki program, pod nazivom "Petar Ko~i} me|u
12
Zmijawcima", nakon ~ega su odr`ana nadmetawa u seoskim sportovima, bodqavina
bakova za nagradu "Jablan", te narodno veseqe. U crkvi na Klisini u Stri~i}ima, slu`en je parastos Petru Ko~i}u, poslije ~ega
su gradona~elnik Bawe Luke, Dragoqub Davidovi}, i delegacije Bora~ke organizacije
Bawa Luka i Organizacionog odbora zbora
polo`ili vijence na spomenik poginulim
borcima Mjesne zajednice Stri~i}i u proteklom odbrambeno-otaybinskom ratu.
Ovogodi{wi 45. Ko~i}ev zbor, ~iji su
pokroviteqi bili Vlada Republike Srpske
i Grad Bawa Luka, sve~ano je zatvoren 29.
avgusta uz ve~e laureata. U okviru sve~anosti povodom „Ko~i}evog zbora", zamjenik
gradona~elnika, Jasmin Komi}, uprili~io
je 28. avgusta ove godine, prijem za predstavnike Organizacionog odbora 45. Ko~i}evog
zbora i za u~esnike ove tradicionalne manifestacije.
Zdravko Kecman, ~lan Organizacionog
odbora, rekao je novinarima poslije prijema
da su se Bawalu~anima, u okviru Ko~i}evog
zbora, predstavili, osim doma}ih, i pisci
iz Rusije, Poqske, Danske, Rumunije, Wema~ke i Srbije. Tokom prijema, gosti kwi`evnici istakli su da su Bawu Luku
do`ivjeli kao jedan lijep evropski grad, i
da su u wemu osjetili duh kulture. Zamjenik
gradona~elnika rekao je novinarima, poslije prijema, da se nada da }e i manifestacija
„Ko~i}ev zbor", i weni u~esnici, doprinijeti promociji Bawe Luke.
Administrativna slu`ba
Novi na~in stipendirawa i
jeftiniji vrti}i od 1. septembra
Odluke o jeftinijem pla}awu vrti}a i o novom
na~inu stipendirawa sredwo{kolaca i studenata,
po~e}e da se primjewuju od 1. septembra ove godine,
izjavili su na konferenciji za novinare, odr`anoj
30. jula u Administrativnoj slu`bi Grada, gradona~elnik, Dragoqub Davidovi}, i na~elnica Odjeqewa za dru{tvene djelatnosti, Qiqana Radovanovi}. „Skup{tina grada jednoglasno je usvojila
odluku o novom na~inu stipendirawa u~enika i studenata, kojom je predvi|eno da stipendiju dobiju:
mladi, koji dolaze iz socijalno ugro`enih porodica,
oni koji se {koluju za deficitarna zanimawa, kao i
|aci i studenti sa visokim prosjekom ocjena, {to je
kvalitetan pomak i zna~ajna promjena u pristupu
stipendirawu“, rekao je novinarima Davidovi}. On
je dodao da Grad Bawa Luka, ovom odlukom, `eli
pomo}i mladima koji nemaju dovoqno novca za
{kolovawe, i motivisati ih za upis na deficitarna zanimawa, za kojima postoji velika potreba, a
kojih nema na tr`i{tu radne snage. Davidovi} je
istakao da }e biti dodjeqivane tri vrste stipendija, te da u~enici i studenti mogu konkurisati samo
za jednu stipendiju. „Zadr`ali smo socijalnu kategoriju, i pove}ali stipendije. Stipendije za deficitarna zanimawa ve}e su za 50 odsto od stipendija koje
}e biti dodjeqivane za druge kategorije.
Deficitarna zanimawa odredili smo zajedno sa
nadle`nim institucijama i ona }e se svake godine
mijewati. Tre}a kategorija stipendija namijewena
je studentima sa visokim prosjekom ocjena“ - naveo je
gradona~elnik najve}eg grada u Republici Srpskoj.
Prema wegovim rije~ima, sredstva za stipendije
utvr|ena su u buyetu Grada Bawa Luka i za sqede}u
{kolsku godinu iznose 1,6 miliona maraka. „Visina
stipendije prema socijalnom statusu i stipendije za
uspjeh u {kolovawu, iznosi}e 80 maraka za u~enike i
130 maraka za studente. Visina stipendije za defi-
citarna zanimawa bi}e 150 maraka za u~enike, odnosno 250 maraka za studente“, naglasio je Dragoqub
Davidovi}. On je rekao da broj stipendija nije ograni~en za prve dvije kategorije, dok }e novac koji
ostane od ove dvije kategorije biti utro{en za stipendije nadarenih studenata, koji }e se birati prema
rang-listi. „Veoma je va`no da stipendije za deficitarna zanimawa budu najvi{e, jer nam je osnovni ciq
da smawimo potra`wu za pojedinim zanimawima na
tr`i{tu rada, jer }e se tako smawivati i broj nezaposlenih, koji predstavqaju vi{ak na tr`i{tu rada“,
kazao je Davidovi}, istakav{i da u deficitarna
zanimawa za sredwo{kolce spadaju: stolar, opti~ar,
staklar, zidar, tesar, armira~, mesar, drvni tehni~ar
i industrijski dizajner. Za zanimawa koja nedostaju
na tr`i{tu rada, za studente su: defektolog, logoped,
profesor matematike i informatike, in`ewer ma{instva (smjer energetsko i saobra}ajno ma{instvo),
in`ewer gra|evinarstva (smjerovi niskogradwa i
hidrotehnika i vodno ekolo{ko in`ewerstvo),
in`ewer geodezije i in`ewer elektrotehnike (smjer
elektrotehnika, elektronika i telekomunikacije, te
ra~unarstvo i informatika). Na pomenutoj pres-konferenciji, objelodawena je nova odluka gradskih vlasti o subvenciji cijene vrti}a, na osnovu koje }e boravak djece roditeqi pla}ati mawe u odnosu na pro{lu
godinu. Prema rije~ima Dragoquba Davidovi}a, cijena je umawena ne zbog toga {to nije realna, ve} zato
{to smatraju da je roditeqima te{ko da pla}aju dosada{we cijene, i da im treba pomo}i.
„Karakteristika ove odluke je i stimulacija
porasta broja djece u gradu. Vrti}i }e za svu djecu
bi}e jeftiniji u odnosu na pro{lu godinu“, izjavila je Qiqana Radovanovi}, rekav{i da }e, od 1. septembra, cijena vrti}a za svu djecu biti 15 maraka
ni`a i iznosi}e 165, umjesto dosada{wih 180 maraka, a zna~ajne su i subvencije za vi{e~lane porodice.
„Porodice sa dvoje djece, vrti} za drugo dijete
pla}a}e 115 maraka. Ako iz porodice koja ima troje
djece jedno dijete ide u vrti}, cijena }e iznositi 115
maraka, ako je dvoje djece u vrti}u, za drugo dijete bi}e
potrebno izdvojiti 99 maraka, dok }e tre}e dijete
imati besplatan boravak u vrti}u“, istakla je Radovanovi}eva. Za porodice sa ~etvoro i vi{e djece subvencije su jo{ ve}e, pa }e za tre}e i svako sqede}e dijete boravak u vrti}u biti besplatan. „Tako }e ove porodice, za prvo dijete pla}ati 99 maraka, za drugo 66, dok
}e za svako naredno dijete boravak u vrti}u biti potpuno besplatan“, pojasnila je Radovanovi}eva.
Sredstva za subvencije bi}e izdvojena iz buyeta
Grada, tako da }e subvencija boravka 1.800 djece,
koliko ih je sada u gradskim vrti}ima, mjese~no
ko{tati Grad Bawu Luku 27.000 KM. Od 1. septembra
do 31. decembra, Grad }e za subvecije za dvoje, troje i
vi{e djece morati da obezbijedi 220.000 KM.
„Uz ovakav pristup pla}awu boravka u vrti}ima,
za sqede}u godinu, Grad u buyetu treba da obezbijedi
660.000 KM. Ako se u tri nova vrti}a upi{e jo{ 500
djece, kako je planirano, naredne godine bi}e potrebno obezbijediti 850.000 maraka“, zakqu~ila je
Qiqana Radovanovi}. Istoremeno, na pres-konferenciji je najavqeno da }e biti upu}en javni poziv
studentima iz Bawe Luke, koji studiraju u inostranstvu, na presti`nim univerzitetima, kako bi bila
sa~iwena wihova baza podataka, sa ciqem budu}e
saradwe po zavr{enom studirawu.
STIPENDIJE
Konkurs za dodjelu stipendija Grada Bawa
Luka u~enicima sredwih {kola objavqen je 4.
septembra ove godine, dok }e konkurs za studente biti objavqen u novembru 2010. godine. U
buyetu Grada za stipendije planirano je 1,6
miliona KM. U~enici i studenti }e ove godine konkurisati za stipendije u kategorijama
prema socijalnom statusu, deficitarnim
zanimawima, te u kategoriji prema ostvarenom
uspjehu tokom {kolovawa ili studija. Mogu}e
je podnijeti prijavu za samo jednu vrstu stipendije. Obrasci za podno{ewe zahtjeva za stipendiju, mogu se preuzeti ispred prijemne kancelarije u Administrativnoj slu`bi Grada, a
nalaze se i na internet stranici Grada Bawa
Luka - www.banjaluka.rs.ba. Informacije se
mogu dobiti i na telefon Administrativne
slu`be Grada, broj: 051/244-444, lokal 706 i
704, ili direktno u kancelariji broj 23.
^UVAJMO DJECU U SAOBRA]AJU
Grad Bawa Luka je i pred po~etak ove {kolske
godine preduzeo brojne aktivnosti kako bi
u~enicima osigurao {to bezbjedniji put od ku}e
do {kole.
Obnovqena je horizontalna i
vertikalna saobra}ajna signalizacija u zonama
osnovnih {kola na podru~ju cijelog grada
(pje{a~ki prelazi i oznaka „{kola").
Ura|en je i promotivni materijal o bezbjednosti u saobra}aju, koji }e biti dijeqen u~eni-
cima. Istovremeno, 6. septembra, na {est
najprometnijih saobra}ajnica u gradu postavqeni
su transparenti kako bi se skrenula pa`wa
voza~ima da je po~ela {kolska godina i da treba da
obrate pa`wu na prisustvo |aka u saobra}aju.
Gradski inspektori su u okviru svojih
nadle`nosti dali doprinos bezbjednosti u~enika
u saobra}aju na na~in da }e, izme|u ostalog,
kontrolisati tehni~ku ispravnost vozila kojima
se vr{i prevoz |aka. Ukoliko bude potrebno
inspektori }e ih uputiti na vanredni tehni~ki
pregled.
Tako|e kontrolisana je i urednost tih
autobusa. Podsje}amo, da su u toku kontrole sanitarno-higijenih uslova u {kolama, tj. kontroli{e
se ure|enost dvori{ta, radnih i pomo}nih
prostorija, te u~ionica, kao i ispravnost sanitarnih ~vorova i vodovodnih instalacija.
13
Doga|aji
Intenzivnija saradwa izme|u
BAWE LUKE I VESTEROSA
Gradona~elnik Dragoqub Davidovi}, po povratku iz prijateqskog grada Vesterosa, rekao je
da je s gradona~elnicom tog {vedskog grada,
Elizabet Unel, dogovorio intenzivniju saradwu u oblasti kulture, sporta i za{tite `ivotne sredine.
Prvi korak ve} je u~iwen koncertom Bawalu~ke filharmonije, odr`anim tokom boravka
na{e delegacije u Švedskoj.
„@elimo da saradwu podignemo na {to vi{i
nivo s konkretnim aktivnostima, a jedna od wih
[ahovski velikani
posjetili Bawaluku
Biv{i svjetski {ahovski prvak,
Anatolij Karpov, i proslavqena srpska
{ahistkiwa, Alisa Mari}, posjetili su
20. avgusta ove godine, Administrativnu
slu`bu Grada Bawa Luka. Sa velikanima
{aha i wihovim doma}inima iz Šahovskog saveza Republike Srpske, razgovarao
je zamjenik gradona~elnika, Jasmin
Komi}, koji je, gostima predstavio Bawu
Luku, istakav{i dobru saradwu s Gradom
Moskvom, odakle dolazi Karpov.
Tokom susreta, razgovarano je i o stawu
i razvoju {aha u Bawoj Luci i Republici
Srpskoj. I ovom prilikom, Anatolij
Karpov i Alisa Mari} zahvalili su se
Republici Srpskoj na podr{ci za wihovu
kampawu, tj. za izbor za predsjednika,
odnosno potpredsjednika Me|unarodne
{ahovske organizacije (FIDE), koji }e
biti odr`an krajem septembra.
Poslije prijema, Karpov je rekao novinarima da je u Bawoj Luci imao va`ne
susrete, te da se sreo i s mladim {ahistima, kao i da je upoznat s tim da je Bawa
Luka grad {aha, s velikom istorijskom
tradicijom.
14
je gostovawe na{e filharmonije. Kultura i sport su oblasti koje najlak{e otvaraju vrata saradwi, ali svakako }emo poku{ati da osna`imo i
privrednu saradwu“, kazao je gradona~elnik
Davidovi}. On je istakao da je posebna pa`wa
na sastanku s gradskim vlastima Vesterosa bila
usmjerena na dvije teme, i to projektima iz oblasti za{tite `ivotne sredine, a u vezi sa potpisivawem Sporazuma o smawewu uticaja klimatskih promjena u Briselu, i projektima iz oblasti za{tite kulturno-istorijskog nasqe|a.
Podsje}amo, da su u organizaciji Privredne
komore Republike Srpske, predstavnici Grada
Bawa Luka, privrednici i delegacija Privredne komore, boravili u Švedskoj od 25. do 28.
avgusta ove godine. U okviru boravka u Švedskoj, bawalu~ka delegacija obi{la je nau~ni
park u Vesterosu, kompaniju „Tekniska Verken“
u Linkopingu koja se bavi tretmanom otpada i
proizvodwom elektri~ne i toplotne energije i
bio-gasa. Delegacija se susrela i s predstavnicima lokalne zajednice Grada Linkopinga.
Dvije nagrade u
oblasti graditeqstva
Grad Bawa Luka nagra|en je sa dvije Graditeqske nagrade „Cemex“
za 2010. godinu na nivou Bosne i Hercegovine
Gradski olimpijski bazen u Bawoj Luci
progla{en je za najuspje{niji projekat u kategoriji javnih i poslovnih gra|evina na podru~ju BiH, dok je pasarela preko Bulevara Desanke Maksimovi} dobila posebnu nagradu za
pristupa~nost, saop{teno je iz Odsjeka za odnose sa javno{}u Administrativne slu`be Grada.
Ukupna vrijednost ulagawa u Gradski olimpijski bazen iznosila je oko 17 miliona KM,
dok je u izgradwu pasarele utro{eno 1,75 miliona KM. Investitor oba infrastrukturna
objekta bio je Grad Bawa Luka, projekte je uradio „Ars studio“, a izvo|a~ radova na oba objekta bilo je preduze}e „Integral in`ewering“.
Sve~ana dodjela Graditeqske nagrade „Cemex“ uprili~ena je 27. jula ove godine, u Mostaru.
Pobjedni~ki projekti iz BiH u~estvova}e
na 19. me|unarodnom takmi~ewu „Cemeks bilding
avard“ koje }e biti organizovano u oktobru, u
Meksiku .Ina~e, nagrada se dodjequje najuspje{nijim svjetskim projektima u kategorijama
stambene, javne, poslovne i infrastrukturne
gra|evine, ve} 19 godina, a s ciqem prepoznavawa najkvalitetnijih radova na podru~ju gra|evinarstva.
Projektom parka „Petar Ko~i}“ Bawa Luka
je, prije tri godine, dobila tre}u nagradu na
me|unarodnom takmi~ewu u kategoriji infrastrukturne gra|evine, dok je projekat „Urbana rekonstrukcija i obnova centra Bawe Luke“ 2008.
godine, osvojio dvije me|unarodne nagrade.
Qeto u gradu
Dario Mi{licki
pobjednik u skokovima
sa Gradskog mosta
OTVORENA
KUGLANA NA LAU[U
Nova kuglana „Lau{“ sa osam staza, koja se
nalazi u objektu „Energomonta“, od 1. avgusta
2010. godine, otvorena je za kugla{ke klubove i Omladinsku {kolu kuglawa.
Ovo je rezultat sastanka gradona~elnika
Dragoquba Davidovi}a, sa predstavnicima
Kugla{kog saveza RS, Kugla{kog saveza grada
i Sportske dvorane „Borik“, koji je odr`an
20. jula 2010. godine u Administrativnoj
slu`bi Grada. Predstavnici republi~kog i
gradskog saveza istakli su, da su, zahvaquju}i
podr{ci koju Grad pru`a razvoju kugla{kog
sporta, u posqedwih pet godina klubovi iz
Bawe Luke bili prvaci u Premijer ligi
Bosne i Hecegovine, kao i da su svake godine u~esnici evropskih takmi~ewa.
Otvarawem kuglane „Lau{“, kuglana u
Sportskoj dvorani „Borik“ u potpunosti
}e biti na raspolagawu rekreativnom sportu.
"VEZENI MOST 2010"
OD 9. DO 16. JULA
Tradicionalni susret Bawalu~ana, pod nazivom
„Vezeni most“, ove godine odr`an je od 9. do 16.
jula. Sve~ano otvarawe manifestacije uprili~eno je 9. jula u Banskom dvoru, kada su nastupili
Mje{oviti kamerni hor „Arion“, Gradski tambura{ki orkestar, Maja Tati}, te Nenad Trbojevi}
na flauti, i Arijana Avramovi} na klaviru.
Narednog dana - 10. jula, u dvori{tu rodne ku}e
pjesnikiwe Nasihe Kapiyi}-Hayi}, odr`ano je
kwi`evno ve~e na kojem su u~estvovali brojni
bawalu~ki kwi`evnici i wihovi gosti. Svoje
stihove govorili su Joco Bojovi}, Ranko
Pavlovi}, Slavko Podgorelec, Šimo E{i},
Ranko Risojevi}, Kristina Mr|a, i drugi. Kwi`evnu nagradu "Nasiha Kapiyi}-Hayi}" za autorski opus i domete u kwi`evnosti za djecu ove
godine je dobio Ismet Bekri}.
„Svi koji smo ovdje do{li smo stazama djetiwstva, nostalgije, sje}awa. Nagrada mi je posebno
draga jer nosi ime velike pjesnikiwe i moje profesorke, a posebna mi je ~ast {to sam nagradu primio
ba{ ovdje, u dvori{tu ku}e Nasihe Kapiyi}-Hayi}“
- rekao je tom prilikom, Bekri}.
U okviru „Vezenog mosta“, 14. jula odr`an je i
ekonomski forum, pod nazivom „Reintegracija
povratnika, i stvarawe uslova za ekonomski odr`iv
Trke dajak i kajak ~amaca na rijeci
Vrbas, te tradicionalno takmi~ewe u
skokovima sa Gradskog mosta, obiqe`ili su, 1. avgusta, zavr{eni dan 57.
manifestacije "Qeto na Vrbasu".
Najboqu „bawalu~ku lastu“ izveo je
na{ sugra|anin Dario Mi{licki,
drugo mjesto pripalo je Borku Miladinovi}u, dok je tre}eplasirani u
skokovima sa Gradskog mosta bio
Sanel Selman iz Mostara. Na ovom
takmi~ewu u~estvovalo je 25 skaka~a
iz BiH, Srbije i Crne Gore. Tako|e, u
okviru „Qeta na Vrbasu“, pripadnici Oru`anih snaga BiH i MUP-a
RS, demontrirali su prikaz savladavawa vodenih prepreka na rijeci
Vrbas. Manifestacija “Qeto na Vrbasu" trajala je ~etiri dana, a u woj je
u~estvovalo oko 500 u~esnika. Ovogodi{we „Qeto na Vrbasu“ zatvoreno
je koncertom @eqka Samaryi}a, koji
je odr`an u vodenom parku „Akvana“.
Jeftinije ulaznice
za "Akvanu"
Ulaznice za kupawe na bazenima
Vodenog parka „Akvana" od 1. septembra bi}e jeftinije, pa }e cjelodnevna
ulaznica umjesto sada{wih pet konvertibilnih maraka, ko{tati tri
KM, a od 16 ~asova umjesto tri, ulaz
}e biti dvije KM. Kako je saop{teno
iz "Akvane", popust je obezbije|en i za
tro~lane i ~etvoro~lane porodice, za
koje }e ulaz od 1. septembra ko{tati
sedam, odnosno 10 KM za cijeli dan.
Na ovaj na~in „Akvana" se `eli zahvaliti posjetiocima na ukazanom
povjerewu, koji su u zaista velikom
broju, dolazili u akva-park, kad god su
to vremenske prilike dozvoqavale.
Tre{wa procvjetala
u avgustu
povratak u kontekstu Revidirane strategije BiH za
provedbu aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma, s
posebnim akcentom na zapo{qavawe povratnika”.
Ovu manifestaciju obiqe`ila su i brojna sportska takmi~ewa u malom fudbalu, basketu, odbojci na
pijesku i {ahu.
Iako uskoro dolazi jesen, u dvori{tu porodice Malini} ~ini se kao
da je proqe}e. Naime, tre{wa u dvori{tu ove bawalu~ke porodice procvjetala je ponovo krajem avgusta.
“Primjetili smo prije par dana
jedan cvijet, a evo sada ih ima ve}
nekoliko. Nije se ranije de{avalo da
tre{wa cvjeta u avgustu - rekla je
Borka Malini}.
15
Administrativna slu`ba
Prijem za studente
medicine iz
inostranstva
Gradona~elnik, Dragoqub Davidovi}, primio je 9. jula ove godine, 13
studenata medicine iz inostranstva,
koji obavqaju studentsku praksu u
Bawaluci. Studenti u na{em gradu
borave na poziv Komiteta za me|unarodnu razmjenu studenata medicine Republike Srpske. Davidovi} je studente
upoznao sa osnovnim podacima o
na{em gradu, i izrazio zadovoqstvo
{to su studenti izabrali Bawaluku za
obavqawe studentske prakse. On je
po`elio studentima prijatan boravak,
i naglasio da je Bawaluka evropski
orijentisan grad, {to pokazuje i
wihov dolazak. Koordinator me|unarodnih razmjena studenata medicine,
Sanela Burgi}, kazala je da je u proteklih 12 godina, oko 150 na{ih studenata obavqalo praksu na nekom od
svjetskih univerziteta, a isti broj
studenata ugostio je i na{ komitet.
Ona je istakla da }e tokom ovog qeta,
u Bawaluci boraviti 20 stranih studenata, od ~ega 13 u julu, i sedam u avgustu. Prijemu je prisustvovao i direktor Klini~kog centra Bawaluka, dr
Mirko Staneti}.
Prijem za studente
iz inostranstva
Zamjenik gradona~elnika Bawaluke,
Jasmin Komi}, uprili~io je 13. avgusta
ove godine, prijem za 18 studenata iz
inostranstva, koji u na{em gradu borave na studentskoj praksi. Organizator
dolaska studenata u Bawaluku je Me|uanrodni komitet za razmjenu studenata
(IAESTE). Komi} je tom prilikom
rekao da se radi o me|unarodnoj razmjeni studenata, koja traje ve} dugi niz
godina. „Od ove razmjene imamo dvostruku korist. Na{i studenti odlaze u
velike univerzitetske centre gdje
sti~u nova korisna znawa, a, s druge
strane, inostrani studenti koji do|u u
na{ grad predstavqaju svojevrsne
ambasadore na{eg grada, kada upoznaju
Bawaluku i gostoqubivost na{ih qudi“ - naglasio je Komi}.
Zamjenik koordinatora IAESTE-a,
Borko Pavlica, kazao je da su ovog
qeta 43 inostrana studenta obavqala
praksu u Bawaluci. On je dodao da u
me|unarodnoj razmjeni studenata vrijedi pravilo da koliko studenata ugostimo, isto toliko }e na{ih studenata
imati priliku da se usavr{ava u inostranstvu. Pavlica je pojasnio da je
minimum trajawa studentske prakse
{est sedmica, a maksimum do godinu
dana, {to zavisi od poslodavca, te da
su studenti raspore|eni po preduze}ima, zavisno od svoje struke.
16
Kandidatura Beograda za evropsku prijestonicu kulture
BAWA LUKA
podr`ava Beograd
Povodom kandidature Beograda za evropsku prijestonicu kulture 2020. godine, predsjednik Skup{tine grada Bawaluka, Slobodan Gavranovi}, primio je 7. jula ove
godine, delegaciju Grada Beograda, koju je
predvodio zamjenik sekretara za kulturu
Aleksandar Pekovi}.
Gavranovi} je rekao da Bawaluka i Beograd imaju prijateqske odnose, i veoma razvijenu saradwu u svim oblastima. On je
istakao da je Grad Bawaluka spreman da sve
kulturne potencijale i cjelokupnu infrastrukturu stavi u slu`bu podr{ke kandidaturi Beograda za evropsku prijestonicu
kulutre. Predsjednik Gradskog parlamenta
je naglasio da je ovaj susret bio prilika da
se zapo~ne dijalog o konkretnim projekti-
ma, koji }e biti realizovani u narednoj
deceniji.
Aleksandar Pekovi}, koji je ujedno i predsjednik Organizacionog odobora za postupak kandidature Beograda za evropsku prijestonicu kulture 2020. godine, kazao je da
ova kandidatura ima veliki zna~aj za Beograd, ali i za cijeli region.
„Grad Beograd `eli da napravi mre`u
gradova-partnera na ovom projektu, i zbog
toga smo i do{li u Bawaluku. @elimo da
razvijamo zajedni~ke projekte u oblasti
kulutre, infrastrukture i istorijskog nasqe|a“, pojasino je Pekovi}. Projekat „Evropska prijestonica kulutre“ za`ivio je
1985. godine, i do danas je preko 40 evropskih gradova ponijelo tu laskavu titulu.
GRADSKA RAZVOJNA AGENCIJA
POTPISAN MEMORANDUM O
saradwi sa Univerzitetom Bawa Luka
Direktor Gradske razvojne agencije Grada
Bawa Luka (CIDEA), Nenad Ra~i}, i rektor
Univerziteta u Bawoj Luci, Stanko Stani}, potpisali su - 24. avgusta ove godine, Memorandum o
saradwi, kojim }e biti regulisana poslovno-
tehni~ka saradwa radi podr{ke aktivnostima
koje obavqaju CIDEA i Grad Bawa Luka, na
lokalnom ekonomskom razvoju.
Saradwa }e se odvijati u ciqu stvarawa pozitivnijeg poslovnog okru`ewa na podru~ju grada,
koje }e podsticajno djelovati na osnivawe novih
malih i sredwih preduze}a, razvoj ve} postoje}ih
kao i privla~ewe stranih i doma}ih investitora, a u skladu s pozitivnim zakonskim propisima RS i BiH.
Ciq saradwe je ja~awe kapaciteta obje strane
potpisnice Sporazuma i stvarawe preduslova za
zajedni~ku pripremu i provo|ewe projekata od
interesa i za CIDEU i za Univerzitet.
CIDEA i Bawalu~ki univerzitet na osnovu
djelatnosti koje obavqaju, smatraju da imaju
zajedni~ki interes da uspostave poslovnu saradwu, i to, prije svega, u vezi sa zajedni~kim
aktivnostima na izgradwi tehnolo{kog biznis
parka (TBP), i wegovih razvojnih kapaciteta na
poqu transfera i kori{}ewa znawa i novih
tehnologija.
Kultura
MAGIJA "DEMOFESTA"
Beogradski bend “Threesome“ apsolutni je
pobjednik tre}eg "Jelen Demofesta", koji je
odr`an u Bawaluci, od 21. do 24. jula.
Alternativni bend iz Pirota „Kuriri"
osvojio je drugo, a tre}e mjesto pripalo je
sastavu „Pre`derani" iz Daruvara.
Nagradu publike osvojio je podgori~ki
sastav "Qtera".
Kao gost finalne ve~eri, nastupio je wujor{ki sastav “Fun Lovin Criminals“ koji je svojim diskretnim nastupom i muzicirawem, podsjetio kako izgleda urbani `ivot u Wujorku.
Bubwarka pobjedni~kog sastava, Jelena Petrovi}, pohvalila je organizaciju „Demofesta“
i dodala da im je velika ~ast {to su u~estvovali i pobijedili na ovom festivalu.
„Muzika govori vi{e od rije~i, zavisno
kako se percipira. Qudi koji imaju razvijenu
ma{tu mogu da osmisle mnogo toga. Va`no nam
je da qudi uhvate na{u energiju kroz koju se
o`ivqavaju razne vrste ideja. Muzika je
inspiracija. Ne treba ni{ta da sprije~i qude
koji vole muziku da se wom i bave. Meni muzika do|e kao neki ispusni ventil. Ina~e se
bavim filmom", istakla je Petrovi}eva.
Brankica Jankovi}, direktor „Jelen Demofesta", najavquje da se za ~etvrti
„Demofest" otvaraju mnoge mogu}nosti, i da
}e biti komercijalan.
Jankovi}eva je naglasila, da je za vrijeme
trajawa muzi~kog spektakla na Kastelu, kroz
tvr|avu pro{lo oko 7.000 qidi. Pobjedni~ki
bend nagra|en je produkcijom mastera u pro-
fesionalnom muzi~kom studiju, drugoplasirani su osvojili binsku opremu u vrijednosti
do 6.000 evra, a tre}eplasirani sastav osvojio
Mladi tambura{i u ^e{koj
Gradski tambura{ki orkestar, zajedno sa
partnerima iz Evrope, organizovao je qetni
Evropski omladinski tambura{ki kamp.
Ovaj kamp odr`an je u malom mjestu Studenka
u ^e{koj Republici, gdje je od 26. jula do 6.
avgusta boravilo preko 50 mladih tambura{a,
uzrasta od 16 do 23 godine, koji dolaze iz
svih zemaqa u kojima je tambura{ka muzika
bitan dio kulturne tradicije.
Tako je ovogodi{wi kamp okupio tambura{ke tinejyere iz Bosne i Hercegovine,
Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije,
Austrije i ^e{ke Republike. Tokom deset
dana, ovi mladi qudi su vrijedno radili, pod
stru~nim nadzorom eminentnih i renomiranih tambura{kih stru~waka i pedagoga
Slavka Batoreka i Tomislava Gali}a iz
Hrvatske, te Stipana Jaramazovi}a, Budimira Stojanovi}a i Bo{ka Bogi}evi}a, iz
Srbije.
Od najboqih polaznika kampa formiran je
Evropski omladinski tambura{ki orkestar,
koji }e u koncertnoj sezoni 2010/11, imati
priliku da se svojim programom predstavi u
kulturnim centrima zemaqa iz kojih dolaze
mladi tambura{i. Pored muzi~kog usavr{avawa, kamp doprinosi postizawu ve}eg
razumijevawa me|u mladima iz razli~itih
sredina, te promociji kulturne tolerancije
i me|usobnog razumijevawa.
Prvi kamp odr`an je u Bawaluci 2008. godine, a drugi pro{le godine u Pqevqima.
je binsku opremu u vrijednosti do 3.000 evra.
Nagra|eni od strane publike, osvojili su binsku opremu u vrijednosti do 1.500 evra.
Odr`an koncert
Miroslava Tadi}a
i bra}e Teofilovi}
Koncert jednog od najpriznatijih
svjetskih majstora klasi~ne i elektri~ne gitare, Miroslava Tadi}a i
jedinstvenih izvo|a~a drevne srpske i
balkanske vokalne muzike, bra}e
Teofilovi}, odr`an je 18. avgusta ove
godine u Koncertnoj dvorani Banskog
dvora. Tadi} je ve} dva puta samostalno
nastupao u gradu na Vrbasu, a s bra}om
Teofilovi}, kojima je to bio peti
nastup u Bawoj Luci, odr`ao je prvi
zajedni~ki koncert u na{em gradu.
Posjetioci su imali priliku da ~uju
pjesme iz Srbije, odnosno sa Kosova i
Metohije, zatim iz Makedonije i
Rumunije te iz Dalmacije i iz Vojvodine. Poslije koncerta, bra}a Teofilovi} rekli su novinarima da im je
bila velika ~ast i zadovoqstvo nastupati u predivnom ambijentu Banskog
dvora i pjevati pred bawalu~kom
publikom. Tadi} je tako|e izrazio
zadovoqstvo zbog ovog nastupa, rekav{i da su gra|ani Bawe Luke izuzetni
doma}ini, te da }e mu nakon ovog
nastupa, biti te{ko bilo gdje drugo da
svira. Organizatori ovog koncerta
bili su Grad Bawa Luka i farmaceutska kompanija „Hemofarm".
17
Kultura
Predstava "Moj brat"
otvara 80. sezonu
Izlo`ba djela
ENVERA [TAQE
Stogodi{wicu ro|ewa velikog
pisca Me{e Selimovi}a i po~etak
80. jubilarne sezone, Narodno pozori{te RS obiqe`i}e predstavom
„Moj brat“, za koju je tekst napisao
Neboj{a Bradi}.
Re`iju predstave potpisuje Milan Karayi}, a glavne uloge su povjerene Nikolini Jelisavac, @eqku Stjepanovi}u, Branku Jankovi}u i Aleksandru Stojkovi}u.
Realizacijom ovog teksta, Narodno pozori{te RS nastavqa sa praksom izvo|ewa praizvedbi, nakon
predstava "Balon od kamena - moja
sje}awa" i "Zvijezda je ro|ena".
Premijera predstave „Moj brat“
planirana je za kraj oktobra 2010.
godine.
"[kola za pa~i}e"
otvara sezonu u
Dje~ijem pozori{tu RS
Predstavom „Škola za pa~i}e", koja je izvedena 28. avgusta ove godine,
zapo~ela je 55. jubilarna sezona u
Dje~ijem pozori{tu Republike
Srpske. Dan poslije, 29. avgusta,
odr`ana je predstava „Crvenkapa".
Iz Dje~ijeg pozori{ta RS, najavili su da su za javnost otvoreni
Muzej lutaka i izlo`ba plakata, i
to svakim danom od 10 do 20 ~asova,
a ulaz je slobodan.
U Muzeju savremene umjetnosti Republike Srpske, 8. jula ove godine, otvorena
je izlo`ba poznatog bawalu~kog umjetnika
Envera Štaqe (1931-1991).
Ovom prilikom, promovisana je i tre}a
monografska publikacija, prire|ena sa
`eqom da se objedini i javnosti u~ini
dostupnijim umjetni~ko stvarala{tvo
Envera Štaqe.
Autor monografije i kustos izlo`be je
Sarita Vujkovi}, a na izlo`bi je predstavqeno pedesetak djela – uqa na platnu,
akvarela, crte`a i keramike, iz svih stvarala~kih faza Envera Štaqe.
Enver Štaqo je ro|en u Bawaluci 1931.
godine. Vi{u pedago{ku {kolu-likovni
smjer, zavr{io je u Sarajevu i bio je osni-
va~ i ~lan grupe „^etvorica“. Pored slikarstva bavio se i keramikom, likovnom
pedagogijom i grafi~kim oblikovawem.
Radio je u Dje~ijem pozori{tu u Bawaluci
kao scenograf, kostimograf i lutkar, te
kao likovni i tehni~ki urednik u „Glasu“
i u ~asopisu „Putevi“. Dobitnik vi{e
nagrada, kao {to su nagrada Grada
Bawaluke „Veselin Masle{a“, za domete
na podru~ju umjetnosti, te nagrade Grada
Sarajeva na Drugom sarajevskom salonu.
Pokroviteq izlo`be bio je predsjednik
Republike Srpske Rajko Kuzmanovi}.
Zbog izuzetne posje}enosti i zanimawa,
izlo`ba je trajala do 23. avgusta ove godine, umjesto do 8. avgusta, kako je ranije planirano.
Preminuo Neboj{a Zubovi}
U Bawaluci je - 30. jula 2010. godine, preminuo glumac Narodnog pozori{ta RS Neboj{a Zubovi}. Zubovi} je ro|en je u
Bawaluci 12. aprila 1959. godine, a gluma~ku karijeru zapo~eo je u Dje~ijem pozori{tu
Bawaluka, a nastavio u Narodnom pozori{tu
u Zenici. U Bawaluku se vra}a 1988.godine i
postaje ~lan gluma~kog ansambla Narodnog
pozori{ta Bosanske Krajine.
U periodu od 1992. do 1994. Godine, obavqa
funkciju direktora Kraji{kog Narodnog
pozori{ta.
18
Stalni je ~lan ansambla Narodnog pozori{ta Republike Srpske od 1999. godine.
U bogatoj karijeri, ostvario je niz uloga,
a najvi{e ga pamtimo kao \enerala
Mi{i}a u istomenoj monodrami, Dobrivoja
u predstavi „Seme“, Islednika u „\eneralu
Milanu Nedi}u“, Jug Bogdana u „Banovi}
Strahiwi“, Savu u „Gospo|i ministarki“,
zatim Dimitrija u „Divqem mesu“ i \eda u
„Balonu od kamena“ Bio je jedan od osniva~a,
i prvi predsjednik Udru`ewa dramskih
umjetnika Republike Srpske.
Sport
BALKANSKO PRVENSTVO
NA EVROPSKOM NIVOU
Hrvatski kajaka{ Dinko Muli}, osvojio je titulu prvaka u disciplini K1 na Otvorenom prvenstvu Balkana u kajaku i kanuu na divqim vodama,
koje je odr`ano 17. jula na rijeci Vrbas. Drugo mjesto u istoj disciplini zauzeo je wegov sunarodnik
Marko Mrkoci, dok je Atanas Nikolovski, iz
Makedonije, zauzeo tre}u poziciju. Najboqe plasirani doma}i takmi~ar, u seniorskoj konkurenciji,
bio je ~lan Kajak-kanu kluba „Vrbas“ iz Bawe
Luke, Darko Savi}, koji je takmi~ewe zavr{io na
{estom mjestu. Muli} je bio prezadovoqan svojim
nastupom i osvojenim prvim mjestom. „Sve je u
Bawoj Luci bilo odli~no. Veliko zadovoqtsvo mi
pri~iwava ~iwenica da sam prvi put u `ivotu
nastupao na no}nom slalomu. Organizacija je
odli~na, staza dobra i sve je bilo na vrhunskom
nivou“, izjavio je Muli}. Boravkom u na{em gradu
bio je zadovoqan i predsjednik Evropske kajakkanu federacije, Albert Vuds, koji je, po okon~awu
trka, imao samo rije~i hvale za sve ono {to je
vidio u gradu na Vrbasu.On je kazao da je ovo
takmi~ewe, na neki na~in, bilo kvalifikaciono
za dobijawe organizacije Evropskog {ampionata
za takmi~are do 23 godine, sqede}e godine.
„Mislim da je ispit polo`en, te da je
takmi~ewe bilo odli~no i zadovoqilo je sve kriterijume. Kada je u pitawu infrastruktura, ona je
fantasti~na i mislim da ovaj sport ima veliku
budu}nost ovdje. Ukoliko se Bawa Luka prijavi, vjerujem da ne}e biti problema da dobije organizaciju prvenstva sqede}e godine “ - istakao je Vuds.
Slo`ni u ocjeni da je takmi~ewe u potpunosti
uspjelo bili su i predsjednik organizacionog
odbora, Dejan Travar, i direktor takmi~ewa,
Milan Mazalica.
Oni su izrazili zadovoqstvo stavom predsjednika Evropske kajak-kanu federacije, kao i nadu da
}emo idu}e godine, na stazi u kawonu Tijesno, ugostiti najboqe evropske kajaka{e do 23 godine.
Otvoreno prvenstvo Balkana podr`ali su
Ministarstvo za porodicu, omladinu i sport u
Vladi RS i Grad Bawa Luka.
Juniorke Srbije {ampionke Balkana u odbojci
@enska juniorska reprezentacija
Srbije osvojila je prvo mjesto na
Prvenstvu Balkana u odbojci, koje je
15. avgusta zavr{eno u Bawoj Luci.
U finalu, odbojka{ice Srbije
pobijedile su juniorke Turske rezultatom 3:0, a sva tri seta zavr{ena su
rezultatom 25:22.
U utakmici za tre}e mjesto, sastale su se reprezentacije Gr~ke i
Rumunije, a Grkiwe su pobijedile sa
3:1 u setovima, okitiv{i se bronzanom medaqom.
Kao petoplasirana na Prvenstvu
Balkana u odbojci za `ene u juniorskoj konkurenciji, zavr{ila je
reprezentacija BiH, {esto mjesto
zauzela je reprezentacija Crne
Gore, dok su se iza wih plasirale
odbojka{ice Bugarske, Makedonije
i Albanije.
19
Sport
Rukometni turnir
Zavr{en "Akvana
streetball"
Pobjednik drugog takmi~ewa
„Akvana streetball“ u konkurenciji
seniora je, kao i pro{le godine,
ekipa „Perfeto“, koja je osvojila
2.000 KM, drugo mjesto je pripalo
„Karpisi“, a tre}e “Drugarima”.
U konkurenciji juniora slavio
je “Fomet Prwavor”, koji je nagra|en sa 1.000 KM, druga je ekipa “No name”, a tre}a “Boldy
caffe”. Najboqa kadetska ekipa je
“Prizmadent” (750 KM), druga je
“Pekara Mawa”, a tre}a “Dream
team”.
Ekipa “Tri asa” je trijumfovala u konkurenciji pionira, koja
je u finalu savladala ekipu “Infomedia”, a pehar i zlatne medaqe u kategoriji mla|ih pionira osvojila je “Fantasti~na trojka“. Najboqa ekipa me|u {kolarcima bila je “Pizzeria Italy”, koja je nagra|ena peharom i zlatnim
medaqama.
Na turniru je u~estvovalo 50
ekipa.
Deveti ^elenxer u Bawaluci
Najja~i turnir
do sada
[panac Danijel Himeno-Traver, 59. teniser
svijeta bi}e prvi
nosilac ovogodi{weg
turnira
„Bawaluka ^elenyer 2010“, koji
}e biti odr`an
na terenima Teniskog kluba „Mladost“ od 11. do
19.
septembra.
Pored Travera, koji }e ujedno
braniti titulu osvojenu pro{le
godine, na turniru }e nastupiti
jo{ ~etvorica igra~a koji su rangirani me|u prvih 100 na ATP
listi.
Prema navodima organizatora,
rije~ je o Nijemcima Simonu Grojlu i Bjornu Fau, te [{ancima
Ramirezu Idalgu i Pereu Ribi.
Za razliku od prethodnih godina, pove}an je nagradni fond
turnira i ove godine }e iznositi
75.000 dolara, a pobjednik }e dobiti 100 poena.
20
"Borac m:tel" pobjednik
"Bawa Luka kupa 2010"
Ekipa „Borac m:tel" pobjednik je Petog
me|unarodnog rukometnog turnira „Bawa
Luka kup 2010", po{to su, u zavr{noj utakmici turnira, savladali „Vardar“, rezultatom
27:22, te tako, s maksimalnim u~inkom do{li, do pehara.
Drugo mjesto pripalo je „Izvi|a~u“, tre}i je makedonski predstavnik, dok je ~etvrtu
poziciju zauzela „Kolubara“.
Za najuspje{nijeg rukometa{a turnira
progla{en je Ilija Lovrinovi} iz „Izvi|a~a“, najboqi golman je Mario Bla`evi}
iz „Borca“, a wegov saigra~ Fahrudin Meli}, prvi je strijelac turnira, sa 22 gola.
Nadolaze}a nada „crveno-plavih" Stefan
Radulovi}, najmla|i je igra~, dok je pehar za
fer-plej pripao timu iz Qubu{kog.
Pehar pobjedniku turnira, ekipi „Borca“
uru~io je zamjenik gradona~elnika, Jasmin
Komi}.
PRIJEM ZA U^ESNIKE TURNIRA
Zamjenik gradona~elnika, Jasmin Komi}
uprili~io je 20. avgusta, prijem za u~esnike
i organizatore Petog me|unarodnog rukometnog turnira „Bawa Luka kup 2010", koji je
odr`an od 20. do 22. avgusta ove godine.
Tokom prijema, zamjenik gradona~elnika
rekao je da je Grad tokom pro{le i ove godine, mnogo ulo`io u ja~awe sportske infrastrukture, te podsjetio da je izgra|en Gradski olimpijski bazen, obnovqen Gradski
stadion, i sl.
Govore}i o rukometnom turniru, Komi} je
izrazio nadu da }e ovaj turnir doprinijeti
razvoju rukometa u gradu, i po`elio svim
u~esnicima ugodan boravak u na{em gradu, te
da u fer borbi u`ivaju i publika i
takmi~ari. Gosti na prijemu nisu krili
zadovoqstvo zbog dolaska u Bawu Luku, jer,
kako su istakli, bawalu~ka publika zna cijeniti prave rukometne vrijednosti.
Gradski stadion u novom ruhu
Gradona~elnik Dragoqub Davidovi}, posjetio je - 21. jula, Fudbalski klub „Borac“.
Davidovi} je, zajedno sa doma}inima, ~elnim
qudima Borca, obi{ao Gradski stadion, koji
se nalazi u fazi rekonstrukcije, i uvjerio se
da je stadion potpuno spreman do~ekao ovogodi{wu evropsku fudbalsku premijeru. On je
rekao okupqenim novinarima da je stadion
spreman za odigravawe utakmice sa Lozanom, i
da je zavr{ena prva faza rekonstrukcije, ~ime
su ispuweni uslovi za odigravawe me|unarodnih utakmica u Bawoj Luci. Gradona~elnik je
naglasio da bi, u drugoj fazi rekonstrukcije,
trebale biti izgra|ene sjeverna i ju`na tribina, dok je u tre}oj fazi planirano spoqa{we ure|ewe stadiona. „Proces javnih
nabavki na nivou Grada je zavr{en, izabrani
su izvo|a~i radova, ura|ena je projektna dokumentacija, i postoje svi uslovi da ovaj posao
uspje{no privedemo kraju“, istakao je Davidovi}.
Na `alost brojnih navija~a, fudbaleri
„Borca“ sapleli su se ve} na prvoj evropskoj
prepreci. Boqa od wih bila je {vajcarska
„Lozana“. U prvom me~u u Švajcarskoj bilo je
1-0 za doma}e, dok je u revan{u na Gradskom
stadionu, rezultat bio nerije{en – 1:1.
Ispadawe iz Evrope, i poraz na startu novog
{ampionata od „Širokog Brijega“, doveli su
do smjene na klupi „Borca“, tako da }e u novoj
sezoni, crveno-plave voditi Vlado Jagodi},
koji je naslijedio Zorana Mari}a.
Konkursi
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ГРАД БАЊА ЛУКА
ГРАДОНАЧЕЛНИК
АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА
Одјељење за друштвене дјелатности
На основу члана 5. став 1. тачка г. Закона о ученичком стандарду ("Службени гласник РС", број 93/06), члана 13. Одлуке о додјели
стипендија Града Бања Лука ученицима средњих школа и студентима првог циклуса на високошколским установама („Службени гласник Града
Бања Лука“, бр.18/10) и Одлуке о утврђивању висине средстава за стипендирање ученика и студената из буџета Града Бања Лука, висини
стипендија и дефицитарним занимањима, за школску 2010/2011.годину („Службени гласник Града Бања Лука“, бр.18/10), Градоначелник Града
Бања Лука р а с п и с у ј е
К О Н К У Р С
за додјелу стипендија Града Бања Лука ученицима средњих школа
I
Град Бања Лука додјељује три врсте стипендија ученицима средњих школа:
1. Стипендије према социјалном статусу,
2. Стипендије за дефицитарна занимања,
3. Стипендије за успјех у школи
II
Oпшти услови за додјелу стипендија
За додјелу стипендија из тачке I овог конкурса, могу конкурисати ученици
средњих школа који имају пребивалиште на подручју града Бање Луке, и који
испуњавају сљедеће опште услове:
1 да су држављани Републике Српске/ БиХ,
2. да имају пребивалиште на подручју града Бање Луке- у непрекидном
трајању дужем од четири године прије подношења пријаве на конкурс,
3. да не похађају средњу школу (смјер) у другом мјесту, ако таква школа
постоји у Бањој Луци;
4. да су редовни ученици,
5. да ученик није обновио ниједан разред у уписаној средњој школи,
6. да ученик није старији од 20 година,
7. да ученик у току школовања у уписаној школи има примјерно владање,
8. да не прима стипендију из других јавних извора стипендирања.
Kao доказ о испуњавању наведених општих услова, ученици прилажу сљедећа
документа:
- увјерење/потврду о мјесту пребивалишта из ЦИПС-а,
- увјерење/потврду о похађању редовне наставе у школској 2010/2011.години,
- копију свједочанства претходно завршеног разреда.
III
Посебни услови за додјелу стипендија
Сходно врсти стипендија за коју конкуришу, ученици морају, поред општих
услова наведених у тачки II овог конкурса, испуњавати и посебне услове:
1.Ученици који конкуришу за стипендију према социјалном статусу морају
испуњавати један од посебних услова:
а) да су дјеца погинулих бораца, ратних војних инвалида од I до IV
категорије, цивилних жртава рата или да су цивилне жртве рата,
б) да су дјеца без оба родитеља,
в) да су дјеца самохраних родитеља, и да се налазе у стању социјалне
угрожености,
г) да су чланови породица –корисника сталне новчане помоћи,
д) да су дјеца са инвалидитетом и корисници права на туђу помоћ и његуутврђену рјешењем Центра за социјални рад, Бања Лука, и
ђ) да су чланови породица са четворо и више дјеце, те да им је признато
право на дјечији додатак
Као доказ о испуњавању наведених посебних услова, ученик прилаже:
- рјешење о породичној инвалиднини (дјеца погинулих бораца, дјеца
РВИ, дјеца цивилне жртве рата),
- увјерење Центра за социјални рад (дјеца без оба родитеља, дјеца
самохраних родитеља, дјеца из породица корисника сталне новчане
помоћи, дјеца из породица са 4 и више дјеце, дјеца са инвалидитетом,
која су корисници права на туђу његу и помоћ)
- кућну листу.
2. Ученици који конкуришу за стипендије за дефицитарна занимања морају
испуњавати сљедећи посебан услов:
а) да похађају средњу школу-одговарајућег усмјерења, у занимању које
је утврђено као дефицитарно.
Дефицитарна занимања/струке за ученике средњих школа дефинисана су
Одлуком о утврђивању висине средстава за стипендирање ученика и студената
из буџета Града Бања Лука, висини стипендија и дефицитарним занимањима,
за школску 2010/2011.годину.
Дефицитарна занимања су: столар, оптичар, стаклар, зидар, тесар,
армирач, месар, дрвни техничар, обућар, текстилни техничар и индустријски
дизајнер.
3. Ученици који конкуришу за стипендије за успјех у школи, морају
испуњавати сљедеће посебне услове:
a) да су ученици другог (II), трећег (III) и четвртог (IV) разреда средње школе,
б) да су завршили претходна три разреда са одличним успјехом
Као доказ о испуњавању наведених посебних услова ученик прилаже:
- копију свједочанстава задња три разреда,
- потврда/увјерење о висини мјесечних прихода по члану породичног
домаћинства,
- кућну листу.
IV
Докази о испуњавању општих и посебних услова наведених у тачки II и III,
морају бити оригинални или овјерене копије.
V
Пријаве на конкурс за додјелу стипендија према социјалном статусу и за
дефицитарна занимања, разматра Одјељење за друштвене дјелатности
Администаративне службе Града Бања Лука. Број ових врста стипендија није
ограничен, и остварују их сви ученици који испуњавају наведене услове.
VI
Пријаве на конкурс за додјелу стипендија за успјех у школи разматра
Комисија за додјелу стипендија ученицима и студентима, именована од стране
Градоначелника. Комисија на основу прописаних критерија утврђује ранг
листу ученика за додјелу стипендија.
Критерији за утврђивање ранг- листе су:
а) успјех у претходним разредима,
б) уписани разред,
в) социјални статус.
Број додијељених стипендија ове врсте је ограничен износом средстава
која су преостала након додјеле стипендија према социјалном статусу и за
дефицитарна занимања. Ранг- листа ученика којима ће бити додијељена
стипендија биће објављена на интернет страници Града Бања Лука.
VII
Висина стипендије према социјалном статусу и стипендије за успјех у
школи за све разреде износи 80,00 КМ. Висина стипендије за дефицитарна
занимања износи 150,00 КМ.
Исплата стипендија за школску 2010/2011.годину вршиће се на основу
Уговора о стипендирању, у 10 (десет) једнаких мјесечних рата, путем Одјељења
за финансије, а на текући рачун ученика, отворен код Нове банке, Бања Лука (
Копију картице текућег рачуна приложити уз документацију).
VIII
Пријаве на конкурс, са потребном документацијом достављају се
Одјељењу за друштвене дјелатности, путем пријемне канцеларије
Адмиинистративне службе Града Бања Лука (соба број 16).
IX
Конкурс за додјелу стипендија остаје отворен 30 (тридесет) дана, од дана
објављивања у дневном листу „Глас Српске“, и на интернет страници Града
Бања Лука.
Уколико Конкурс не буде објављен истовремено, рок ће се рачунати од дана
посљедње објаве.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће се узети у разматрање.
X
Обрасци за подношење захтјева за стипендију, могу се преузети испред
пријемне канцеларије у Административној служби Града, а налазе се и на
интернет страници Града Бања Лука, www.banjaluka.rs.ba.
Све информације се могу добити на официјелној интернет страници Града
Бања Лука, www.banjaluka.rs.ba, а за додатна појашњења, и на телефон
Административне службе Града, број: 051/244-444, локал 706 и 704, или
директно у канцеларији број 23.
Број:12-Г-___/10.
Дана, 27.08. 2010.године
ГРАДОНАЧЕЛНИК
Драгољуб Давидовић,
дипл.инж.електротехнике
21
Kutak za gra|ane
Muhamed Hamzi}, ugostiteq i Marija Duvwak, ugostiteq; Dalibor ^eko, dipl. in`. elektrotehnike
i Aleksandra Kosti}, profesor geografije i etnologije; @iura Vitautas, prof. rukometa{ i
Gorica A}imovi}, prof. rukometa{; Davor
Plazani},
metalostrugar
i
Dragomila
Maksimovi}, obu}arski radnik; Milo{ Babi}, student i Marijana Jungi}, dipl. ekonomista; Marko
Jovanovi}, elektrotehni~ar telekomunikacija i
Sowa \uran, vazduhoplovni tehni~ar; Milan
@ivkovi}, voza~ i Bojana Dragojevi}, student;
Bojan Eski}, tehni~ar za kompjutersko konstruisawe i Svjetlana Brki}, trgovinski tehni~ar;
Nikica ]urkovi}, elektromehani~ar i Aleksandra
Sladojevi}, prof. filozofije i sociologije; Milan
Diqkan, elektri~ar i Ljiqa Budi{a, trgovac; Neboj{a Grahovac, in`. organizacije i menad`menta
i Tijana Savi}, dipl. pravnik unutra{wih poslova;
Dragan Joki}, ugostiteq i An|elina ]eli}, trgovac; Dejan \uji}, poqoprivredni tehni~ar i Sandra
Pe{evi}, administrativni radnik; Qubi{a ]u}un,
gra|evinski tehni~ar i Gorana Gu{i}, dipl. ekonomista; Ronald Miketa, mehani~ar ma{ina i
postrojewa i Sa{ka Mari}, trgovac; Aleksandar
Peuqa, elektrotehni~ar i Miqkovi} Marina, frizer; Milo{ A}imovac, dipl.in`.elektrotehnike i
Marijana Kasapovi}, dipl.geograf demograf;
Vladimir Pavlovi}, voza~ i Nata{a Metlar,
grafi~ar; Momir Umi~evi}, konobar i Svjetlana
Popovi}, kulinarski tehni~ar; Milo{ Kolunyija,
dipl.ekonomista i Radmila Gojkovi}, prof.srpskog
jezika i kwi`evnosti; Zlatko Novqanin, ugostiteq i Darjana Grahovac, ginekolo{ko-aku{erska
sestra; Adis Imamovi}, monter centralnog grijawa i ventilacije i Sanela Selimovi}, frizer;
Aleksandar Babi}, TV novinar i Jelena Šormaz,
dipl.ekonomista menayer; Milan Pu{i}, kwigovezac i Ranka Luji}, dipl.biolog; Anes Avdi},
dipl.fizioterapeut i Alma Be}irevi}, prof.
engleskog jezika; Miroslav Mati}, elektrotehni~ar
ra~unara i Andrea Vukovi}, komunikolog; Goran Suba{i}, gra|.tehni~ar i Maja Sladojevi}, ekonomski
tehni~ar; Miroslav Kara}, ekonomski tehni~ar i
Maja Duka, prof. razredne nastave; Aleksandar Gali}, ugostiteq i Marijana Vrawe{, turisti~ki
tehni~ar; Goran Galowa, elektrotehni~ar i Milka
Pilipovi}, trgovinski tehni~ar; Adnan Šaqa, me-
22
hani~ar industrijskih ma{ina i Jasmina Paji},
socijalni radnik; Vladimir Srdi}, dipl.in`.poqoprivrede i Branislava Topalovi}, dipl.farmaceut; Aleksandar Kasalovi}, profesionalno vojno
lice i Majana Stani}, trgovac; Mirko Batar, radnik i Dijana Drini}, farmaceutski tehni~ar;
Zoran Mikerevi}, apsolvent medicine i Nata{a
Vukovi}, apsolvent medicine; Goran Poli}, moler
i Biqana Solomun, trgovac; Igor Bogovac, student
i Radmila Topi}, komercijalista; Goran
Jova{evi}, prof.fizi~kog vaspitawa i sporta i
Sandra Antoni}, prof.fizi~kog vaspitawa i sporta; \or|e Gambiro`a, grafi~ar i Dragana Kokot,
dipl.pravnik; Sa{a Poli}, metalostrugar i voza~
motornih vozila i Sawa Vujinovi}, kroja~;
Dragi{a Maglov, autolimar i Gordana \uranovi},
PTT tehni~ar; Jan Ernst Bujs Martijn, akademik
i Dragana Švraka, student na postdipl.studiju;
Aleksandar Seferovi}, gra|.tehni~ar i Branka
Savi}, dipl.menad`er; Danijel Jaj~evi}, slu`benik
i Andrea Ritan, ekonomski tehni~ar; Dejan Peji},
doktor medicine i Bo`ana Gali}, apsolvent stomatologije; Sr|an Todorovi}, geograf turizmolog i
Dragana Pavi}, dipl.ekonomista; Du{ko Opa~i},
policajac i Jelena Kecman, dipl.ekonomista;
Markan Kova~evi}, mehani~ar kancelarijskih
ma{ina i Adela Lazi~i}, frizer; Qubi{a ]etojevi}, gra|evinski tehni~ar i Danijela Sikimi}, pravni tehni~ar; Tibor Florjan, apsolvent i Jelena
Milojevi}, dipl. pravnik unutra{wih poslova;
Milan Šurlan, elektromehani~ar i Nata{a
Grbi}, ekonomski tehni~ar; Te{i} Igor, student i
Radovanovi} Ana, prof. fizi~kog vaspitawa;
Vrawkovi} Zlatan, ma{. tehni~ar i Dardi}
Tatjana, dipl. pravnik; Suboti} Miroslav, student i Ilin~i} Aleksandra, student; Trbi}
Radivoje, dipl. ma{. in`ewer i Doli} Ru`ica,
slu`benik; Zec Ogwen, ugostiteq i Stankovi}
Dijana, dipl. in`. arhitekture; Simovi} Mladen,
mu{ki frizer i Trubaji} @eqka, `enski frizer;
@ivkovi} Veli{a, gra|. tehni~ar i Mari} Maja,
dipl. ekonomista; Bodnar Kristijan, tehni~ar
drumskog saobra}aja i Šikawi} Darija, el.
tehni~ar; Savanovi} Vuk, student i Suwei Sheila,
student; Milinkovi} Dalibor, trgovac i Bojani}
Sawa, dipl. soc. radnik; Vidovi} Igor, el. tehni~ar
i Šobot Sa{a, med. sestra; Staneti} Vedran,
ekonomista i Davidovi} Marijana, ekonomista;
Pintari} Miroslav, el. tehni~ar elektronike i
Todorovi} Vojislava, frizer; Boji} Adnan, automehani~ar i Guni} Lejla, kozmeti~ar; Ga}e{a
Miqenko, dr. medicine i Blagojevi} Milica, apsolvent farmacije; Hasanovi} Anes, el. tehni~ar i
Krivaja Amra, `enski frizer; Musi} Almir, in`.
informatike i Mu{i} Alma, stomatolo{ki asistent; Brki} Danko, ma{. tehni~ar i Milo{evi}
Miqa, novinar; Darko Karaka{, bravar i Mirjana
Grgi}, kuvar; Jasmin Halimi}, automehani~ar i
Emira Pa{i}, vaspita~; Goran Gaji}, komercijalista i Nikolina Gubo, modni kreator; Igor Šqivar, gra|evinski tehni~ar i Ivana Bera, student;
Zoran Adamovi}, gra|evinski radnik i Jelena
Kosi}, student; Aleksandar Savi}, dipl.
ma{inski in`ewer i Mirjam Milojevi}, dipl. gra|evinski in`ewer; Bojan Mihajlovi}, instalater
ventilacije i klimatizacije i Vawa Joki}, hidroolo{ki tehni~ar; Danijel Milojevi}, ma{inski
tehni~ar i Nata{a Biro, birotehni~ar; Marko
Spasojevi}, dipl.in`ewer elektrotehnike i
Mirjana Damjanac, dipl.in`.gra|evisnke tehnologije; Petar La{i}, ekonomski tehni~ar i Bo`ica
Devi}, ekonomski tehni~ar; Branko Š}eki}, radnik i Dosta Valter, ugostiteq; Ogwen Klincov,
dipl.in`. elektrotehnike i Irena \ur|evi},
`enski frizer; Miroslav Topi}, administrativni radnik i Jasminka Marinovi}, operater na
ra~unaru; Zoran \uki}, ekonomista i Ljiqana
Luki}, profesor razredne nastave; Robert Karoqi,
ma{inski tehni~ar i Ljiqana Popovi} Qiqana,
trgovac; Bert Bra{wi}, ekonomista i Dragana
^erketa, medicinska sestra; Bojan Crnomarkovi},
prof.fizi~kog vaspitawa i Ivana Andulajevi},
dipl.ekonomista; Dragan Jeli~i}, ugostiteq i
Dragana Todi}, `enski frizer; Milenko Bo`i}
Milenko, KV vodoinstalater i Daniela
Brankovi}, bankarski slu`benik; Jelenko Mal~i},
elektrotehni~ar i Zorica Keleman, dipl.ekonomista; Bogdan Sekuli}, elektrotehni~ar za
ra~unarsku tehniku i Maja Savanovi}, medicinska
sestra; Dragan Spasojevi}, vjerou~iteq vi{e bogoslovije i Biqana Trifunovska, u~iteqica; Boris
Zori}, elektroinstalater i Jovana Mikanovi},
turisti~ki tehni~ar; Dragan Malini}, voza~ i
Dragana Lukaji}, ptt tehni~ar; Davor ]ulum,
automehani~ar i Jelena Te{anovi}, ekonomski
tehni~ar; Igor Udov~i}, policajac i Sanela
Ja}imovi}, ko`ni galanterista.
Dejan Macanovi}, elektrotehni~ar i Maja Gaji},
frizer; Goran Vuleta, dipl. in`. elektrotehnike
i Swe`ana Popovi}, magistar umjetnosti;
Svetozar Dmitrovi}, ugostiteq i Sanda
Novkovi}, obu}arski tehni~ar; Igor Pej~inovi},
komercijalista i Du{ica Vidwevi}, socijalni radnik; Radoslav Crni}, elektroinstalater i
Daniela Kre}a, student; Miroslav Bokan, dipl.
pravnik bezbjednosti i kriminalistike i Tijana
Zjaji}, dipl. pravnik; Vladimir Rado{evi}, policajac i Swe`ana Drqa~a, student; Goran Lovri},
elektroinstalater i Danijela Mihajlovi}, medicinski tehni~ar; Zoran Gaji}, elektrotehni~ar i
Jelena Koprena, trgovinski tehni~ar; Slavko
Ritan, automehani~ar i Qiqana Kne`i},
ma{inski tehni~ar; Dra`en Piva~, apsolvent i
Milijana Vu~enovi}, apsolvent; Sa{a Vu~i}, dipl.
ekonomista i Jelena Roki}, dipl. ekonomista; @eqko Vukota, hemijski tehni~ar i Danijela Kalewuk,
hotelsko-turisti~ki tehni~ar; Bojan Stojkovi},
ma{inski tehni~ar i Ernestina Ja}imovi}, frizer; Vladimir Vla~ina, akademski slikar i
Danijela ]urguz, profesor matematike; Sini{a
Boji}, ekonomski tehni~ar i Maja Vu~i}, dipl.
menad`er finansija; Adnan Ši{i}, trgovac i
Alma Bahtijaragi}, farmaceutski tehni~ar;
Milovan O`egovi}, ugostiteqski radnik i Bojana
Te{anovi}, dipl. psiholog; @eqko Zubi}, policajac
i Danijela Vodenik, trgovac; Slavi{a Brankovi},
fotograf i Dobrila Makivi}, ekonomski
tehni~ar; Ozren Laganin, dipl. in`. poqoprivrede
i Radojka Kele~, dipl. ekonomista; Bo{ko
Kutak za gra|ane
Mijatovi}, dipl. in`. elektrotehnike i Jasminka
Stoji}, magistar farmacije; Luka Vukeli}, zubotehni~ar i Dajana Gaji}, trgovinski tehni~ar;
Bojan Grbi}, elektrotehni~ar i Nata{a Radi{i},
ekonomski tehni~ar; Novica Tomi}, elektromehani~ar i Gordana Vojnovi}, profesor engleskog jezika
i kwi`evnosti; Goran Mari}, tehni~ar energetike
i Zdravka Pilipovi}, ekonomski tehni~ar; Du{ko
Jovi~i}, tehni~ar drumskog saobra}aja i Jovana
Ili}, prehrambeni tehni~ar; Mile Crnobrwa, profesor fizi~kog vaspitawa i Biqana Bjeli}, dipl.
ekonomista; Bojan Kne`evi}, ptt tehni~ar i
Kremenovi} Bojana, medicinska sestra; Kosi}
Slavi{a, ugostiteq i Marina Samaryija, student; Sini{a Batinar, ma{inski tehni~ar i
Milanka Vesi}, frizer; Vladimir Srdi}, dipl.
sanitarni in`iwer i Sawa Štrbac, profesor
filozofije i sociologije; Dragan Rodi}, ugostiteqski tehni~ar i Dragana Gali}, tehni~ar
ra~unarstva; Tihomir \ekanovi}, dipl. ekonomista i Dragana Paji}, dipl. ekonomista; Danijel
Ki~i}, tehni~ar drumskog saobra}aja i Lidija
Udov~i}, trgovinski tehni~ar; Sanid ]ulum, ugostiteqski tehni~ar i Lejla Huski}, poqoprivredni tehni~ar; Milan Babi}, dipl. in`. elektrotehnike i Borjana Buzayija, dipl. profesor engleskog jezika i kwi`evnosti; Mladen Gali},
ma{inski tehni~ar i Tatjana Stevkovi}, trgovac; Goran Popovi}, ekonomski tehni~ar i Dragana
Kova~evi}, frizer; Gojko Simovi}, prof.fizi~kog
vaspitawa i sporta i Sawa Tramo{qika,
ekon.tehni~ar; Dragan Gogi}, ma{inski tehni~ar i
Sandra Javorac, modni kreator; Dalibor Ostoji},
poqopr.tehni~ar i Vedrana Vujani}, poslovno-pravni tehni~ar; Darko Gali}, trgovac i Andreja
Topi}, pravni tehni~ar; Bojan Udov~i}, mesar i
Dijana Ra~i}, slasti~ar; Nenad Radi}, konobar i
Maja Brki}, tekstilni tehni~ar; Branislav Savanovi}, dipl.ing.tehnologije i Milijana Lipov~i},
dipl.psiholog; Jovica Popovi}, metalostrugar i
Tawa Ze~evi}, ekon. tehni~ar; Aleksandar Šeat,
voza~ i Mirela Mirjani}, socijalni radnik; Darko
Qubojevi}, ma{inski tehni~ar i Dragana Predojevi}, dipl.pravnik; Aleksandar Krivoku}a,
ma{inski tehni~ar i Biqana Jawi}, laborant;
Sini{a Mihajlovi}, muzi~ki pedagog i Jelena Regoda,
student prava; Dragan Rakanovi}, dr medicine i
Andrea Radowi}, mr nauke i socijalnog rada;
Branislav Baji}, tekstilni tehni~ar i Nate{a
^eji}, pravni tehni~ar; Zoran Jovani}, informati~ar i Mira Zori}, dipl.ekonomista; Vlade
Vukovi}, gra|. radnik i Dijana Glu{ac, doma}ica;
Bo{ko Ljubani}, automehani~ar i Dragana Sekuli},
frizer; Miroslav Bawac, ugost. tehni~ar i Marija
Risteska, dipl. menayer; Damir Vukeli}, prof.
engleskog jezika i kwi`evnosti i Milica Br|anin,
dipl.pravnik; Igor Mila{inovi}, dipl. ing. el.
tehnike i Jelena Kerkez, student; Miroslav
Radulovi}, el.tehni~ar i @ana Markovi},
dipl.ing.prehrambene tehnologije; Dra{ko Jovani},
instalater grijawa i Dragana Kuriya, tehni~ar
modelar odje}e; Milan Tasi}, elektri~ar i Dijana
Lovre, student; Boris Mal~i}, ko`arski tehni~ar
i Andrea Pupovac, tehni~ki sekretar; Vitomir
Koji}, elektroni~ar i Suzana Danilovi},
gin.aku{erska sestra; Dejan Mirni}, ugostiteq i
Zorica Baji}, poqopr. tehni~ar; Aleksandar
Jameyija, dipl. ing. poqoprivrede i Bogdanka
Kne`evi}, dipl. ing.poqoprivrede; @arko Koji} ,
prof.geografije i Danijela Stani{i}, dipl. pedagog; Milutin \uki}, autoelektri~ar i Ajla
Musti}, student; Radi{a Ra~i}, prof. muzike i
An|elka Luki}, apsolvent farmacije; Ogwen Lopati}, el.tehni~ar informatike i Sne`ana
Milinkovi}, dipl.biolog; Gojko Miqi}, ing.{umarstva i Jelena Vuli}, student; Vladimir Mali}, el.
tehni~ar i Neda Gli{i}, dipl. ekonomista;
Aleksandar Blanu{a, voza~ i Lana Rabren, student; Goran Matijevi}, dipl.ing.poqoprivrede i
Mirjana Topi}, dipl. ing.poqoprivrede; @eqko
Mi{ki}, el.tehni~ar ra~unara i Nata{a Bawac,
nastavnik engleskog jezika.
ODGOVARAMO
NA VA[A PITAWA
Na ovoj strani, mo`ete pro~itati
odgovore na naj~e{}a pitawa koja ste
postavili nadle`nim organima Administrativne slu`be Grada Bawa Luka, tokom
jula i avgusta 2010. godine. Ukoliko `elite
da na ovim stranama na|ete odgovor i na
va{e pitawe, mo`ete ga poslati putem
ure|aja za kontakt s gra|anima, na internet-stranicu Grada, ili na adresu elektronske po{te: javnostbanjaluka.rs.ba
ODGOVORI NA NAJ^E[]E
POSTAVQENA PITAWA:
1. Kada }e biti izra|en regulacioni
plan Mjesne zajednice Sara~ica, jer
postoje}i ukqu~uje samo dio ove MZ, tj.
^okorska poqa?
Programom rada Odjeqewa za prostorno ure|ewe za 2010. godinu nije
predvi|ena izrada regulacionog plana
za cijelo podru~je pomenute mjesne zajednice. Ujedno Vas obavje{tavamo da }e
ovo Odjeqewe, u zavisnosti od raspolo`ivih finansijskih sredstava i drugih uslova, prilikom formirawa Programa rada za 2011. godinu sagledati
mogu}nost izrade pomenutog regulacionog plana.
2. Imamo problem sa autobuskim stajali{tem u Krfskoj ulici, u Obili}evu. Po{to zgrade imaju haustorske
prolaze-{upqine, kao i vertikale na
stubovima, vibracije podova, prozora i
vrata u stanovima su neizdr`ive. Ispod
jedne vertikale nalaze se mali poslovni prostori, i zanima nas mogu}nost
pro{irewa tih poslovnih prostora i
dogra|ivawe novih, kako bi se prostor
ispod stubova popunio, a samim tim i
zvuk autobusa mawe prenosio u stanove.
U ~ijem su vlasni{tvu ti prostori kao
i da li namjeravate da izmje{tate
postoje}e stajali{te?
Uvidom u va`e}u prostorno-plansku
dokumentaciju, utvr|eno je da se Krfska
ulica nalazi u obuhvatu Regulacionog
plana „Obili}evo“.
Grafi~kim prilogom „Plan saobra}aja i nivelacije“, predvi|eno je zadr`avawe postoje}ih autobuskih stajali{ta u
toj ulici.
Tako|e, u grafi~kom prilogu „Plan
parcelacije“ definisane su pripadaju}e
gra|evinske parcele za vi{eporodi~ne
stambene lamele u Krfskoj ulici.
Postoje}i pasa`i predstavqaju povr{ine predvi|ene za javno kori{}ewe i,
s obzirom na wihovu funkciju, ne bi smjeli biti predmet rekonstrukcije, odnosno zatvarawa.
Za problem preno{ewa vibracija i
buke postoje razli~ita tehni~ka rje{ewa
koja podrazumjevaju postavqawe naknadne
zvu~ne izolacije, koja se mo`e predvidjeti
projektom sanacije navedenih objekata.
3. Molim vas da mi odgovorite, kome
pripada zemqi{te izme|u novog dijela
ulice Ilije Gara{anina, ograde OŠ
"I. G. Kova~i}" i parkinga crkve Lazarice? I da li je dozvoqeno na wemu
napraviti teren za odbojku na pijesku?
Administrativna slu`ba Grada Bawa
Luka ne raspola`e podacima o vlasni{tvu
nad zemqi{tem. Uvidom u regulacione
planove Lazarevo 1, 2 i 3, u okviru kojih se
nalazi navedena lokacija, utvr|eno je da je
zemqi{te pored parkinga uz crkvu planirano kao zelena povr{ina, dok je ostatak
zemqi{ta planiran kao gra|evinska parcela osnovne {kole sa zelenom povr{inom
{kolskog dvori{ta.
Republi~ka uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove je nadle`na za
imovinsko-pravne odnose, te na tu adresu
treba da uputite pitawe o vlasni{tvu
nad zemqi{tem.
4. U nasequ Lazarevo 2, u Šumadijskoj ulici, ispred nekoliko gara`a ostavqene su hrpe zemqe i gra|evinskog
materijala. Ko je nadle`an za nadzor, i
kada }e izvo|a~ privesti zemqi{te
svrsi?
Komunalno-policijskim kontrolama,
utvr|eno je da je firma „Geokop" izvr{ila
uklawawe zemqe i gra|evinskog materijala sa pomenute lokacije.
5. Kada }e po~eti izgradwa igrali{ta u nasequ Vrta~e, i kada }e se
spojiti rasvjeta ovoga naseqa sa putem
Drakuli}-Motike (du`ina je oko 200
metara)?
Buyetskim sredstvima za 2010. godinu, nisu planirana sredstva za izgradwu igrali{ta i javne rasvjete u nasequ
Vrta~e.
23
Nekad i sad
Bioskopski `ivot Bawe Luke
rvi dodir stanovnika Bawe Luke
sa kinematografom - posqedwim velikim pronalaskom 20.
vijeka - ostvaren je ne{to kasnije u odnosu na stanovnike ostalih dijelova biv{e Jugoslavije. Razlog za to
ka{wewe ogleda se u ~iwenici da su za vlasnike putuju}ih bioskopa krajem 19. i
po~etkom 20. vijeka, jedini zanimqivi gradovi na tlu nekada{we BiH bili Sarajevo i
Mostar. U ostale gradove ovi prvi prikaziva~i "o`ivqenih fotografija" svra}ali su
samo ako su im bili na putu do pomenutih
gradova.
Upravo zbog toga, na prvu filmsku predstavu, Bawolu~ani su morali da sa~ekaju do
1903. godine, kada je vlasnik putuju}eg bioskopa Karel Fridrih Lifka, iz Saza u
^e{koj, nekoliko dana gostovao u Bawoj
Luci, i u svom "Edison ideal elektro-bioskop pozori{tu" prikazivao nijeme filmove, sa sopstvenom muzi~kom pratwom.
Lifkin bioskop je bio smje{ten na prostoru na kojem se danas nalazi Hram Hrista
spasiteqa, ispod {atre je bilo mjesta za 460
gledalaca, a elektri~no osvjetqewe proizvodio je generator od 20 kowskih snaga. Dnevno su organizovane po tri predstave, a bioskopski repertoar se sastojao od dokumentarnih zapisa i reporta`a bra}e Limijer,
fantazija @or`a Melijesa, a i od igranih
filmova producentskih ku}a "Pate" i "Gomon". Zbog slabog interesovawa Bawolu~ana
za pokretne slike, Lifkin bioskop se u
na{em gradu zadr`ao tek nekoliko dana, da
bi u "kraji{koj qepotici" ponovo gostovao u
junu 1905. godine.
Prvi stalni bioskop u Bawoj Luci otvorio je 1910. godine, Hamdija Afgan, a nala-
P
Prvi stalni bioskop u Bawoj Luci otvorio je 1910. godine
Hamdija Afgan...Bioskop je nosio naziv "Apolo", imao je {atru od
katranisanog platna, dok je prostorija za projekcionu aparaturu
bila jedini zidani objekat. Sedmi~no su organizovane tri
predstave, a program je trajao izme|u 40 i 60 minuta
zio se na mjestu na kojem je Lifka sedam
godina ranije, priredio prve bioskopske
predstave za Bawolu~ane. Bioskop je nosio
naziv "Apolo", imao je {atru od katranisanog platna, dok je prostorija za projekcionu
aparaturu bila jedini zidani objekat. Sedmi~no su organizovane tri predstave, a program je trajao izme|u 40 i 60 minuta. Afganov bioskop radio je do pred sam kraj
Prvog svjetskog rata...
Draguqar Moris Gotlib otvorio je 20.
juna 1911. godine "Elektro-kino Edison",
koje je bilo smje{teno u Rudovi}a ku}i, u
dana{woj Ulici bana Milosavqevi}a.
Simon Hercler je 1914. godine, otvorio
jo{ jedan bioskop u Bawoj Luci (osim
Gotlibovog), u kojem su projekcije odr`avane
u zidanoj zgradi. Ne{to prije zavr{etka Prvog svjetskog rata, on je svoj bioskop prodao
Josipu Ga{paridesu, koji mu je dao naziv
"Edison kino". Godine 1926, kupio ga je Vlado Milanovi}, a veoma brzo je postao popularan kao "Milanovi}ev bioskop".
Milanovi} je 17. oktobra 1933. godine,
otvorio prvi tonski bioskop u Bawoj Luci –
"Palas-ton kino". Imao je 480 sjedi{ta i bio
opremqen najsavremenijom projekcionom
aparaturom tog vremena. Poslije premijere
prvog tonskog filma, prikazanog u "Palasu"
– "Bio jedan muzikus" – danima su pred blagajnom ovog bioskopa bili duga~ki redovi, jer
se za svaku projekciju tra`ila karta vi{e.
„Palas" je radio sve do 1943. godine...
Do po~etka Drugog svjetskog rata, u Bawoj
Luci su, kra}e ili du`e vrijeme, radila jo{
dva tonska bioskopa: „Gra|anski-ton kino"
(otvoreno u februaru 1936, ali je ubrzo zatvoreno) i "Jadran-ton kino" (otvoreno 19.
marta 1936. godine, da bi zavr{ilo u vlasni{tvu Vlade Milanovi}a, koji ga je preimenovao u "Luksor-ton kino", i u wemu prikazivao filmove do uspostavqawa takozvane
NDH, u aprilu 1941. godine).
Bio je to bioskopski `ivot Bawe Luke
pred Drugi svjetski rat, iz ~ega se mo`e
zakqu~iti - da ona nije zaostajala za drugim
sredinama. Naprotiv, i{la je uporedo s
wima.
Danas Bawa Luka ima najsavremenije
bioskope u BiH, a doma}in je i vi{e filmskih festivala. Jedan od wih, Me|unarodni
festival kratkog filma „Kratkofil“, ove
godine odr`an je 3. i 4. septembra, a u oktobru Bawolu~ane o~ekuje jo{ jedan festival
animiranog filma.
(Kori{}eni navodi iz ~lanaka Stevana
Martinovi}a, objavqeni u "Bawalu~kim
novinama", kao i izvodi iz diplomskog rada
Dejana Vujani}a "Filmska kultura u Bosanskoj
krajini (1953-1969, fotografija za tekst
preuzeta iz kwige „Bawaluka“, \or|a Miki}a)